уторак, 25. октобар 2016.

ZASTOJ U IZVOZU SRPSKE MALINE, "VILAMET" NEMA ALTERNATIVU (VIDEO)


Poslednja tri meseca izvoz srpske maline drastičnom je opao, a u septembru je bio niži za 40 odsto nego u istom mesecu lane. Izvoznici su očekivali da će Međunarodni sajam hrane i prehrambenih proizvoda koji se sutra zatvara u Parizu obezbediti pozitivan pomak. Međutim, interesovanje kupaca za srpsku malinu bilo je, kako tvrde izvoznici, najniže za poslednjih deset godina.
Oktobar je pri kraju, a u malinjaku ariljske zadruge "Agro eko voće" malina "polka" odigrava drugo rodno kolo ove sezone. Glavni izvor prihoda ipak je sorta "vilamet". Adekvatan izbor sorti, kao i česte oscilacije na tržištu malina, više su nego dobar razlog, smatraju proizvođači, za hitnu izradu nacionalne strategije u toj oblasti.
"Malina je profitabilna grana u poljoprivredi, to se pokazalo u prethodnih nekoliko decenija, tako da hoćemo da nastavimo put i mi nemamo čim drugim da se bavimo. Moramo ovo da negujemo i da radimo za naše sledeće generacije", kaže Božo Joković, predsednik zemljoradničke zadruge "Agro Eko voće" iz Arilja.
Izvoz srpske maline ove godine je u padu. Na to su uticali rekordan rod u Poljskoj i hiperprodukcija u okolnim zemljama. Zbog umanjenog roda "vilameta" i "mikera" pojedini domaći izvoznici su pribegli mešanju sorti i tako stvorili zabunu, jer su strani kupci navikli na specifičnost Srbije.
"Malina koja je trenutno zamrznuta, cena je niža od cene sveže maline. Što se tiče proizvođača, smatram da svi oni koji budu imali dobre prinose i dobar kvalitet, da će i dalje biti stimulisani da proizvode malinu, ali pre svega vilamet i miker", kaže Paun Petrović iz Unije hladnjačara Srbije. 
Sa tim su saglasni i stručnjaci, jer geografski položaj obezbeđuje agroekološke uslove da srpski proizvođači najukusnijim sortama maline pariraju konkurenciji.
"Ne postoji u svetu šarenilo sorti, sve zemlje su prepoznate i sve zemlje gaje jednu glavnu sortu i dve tri prateće sorte. Znači, zbog čega bi mi bili izuzetak i zbog čega bi menjali ono po čemu smo rekorderi već 40 godina", kaže Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo Čačak.
Izvesno je da će trenutni zastoj izvoza malina najviše pogoditi male hladnjače. Na tržištu će opstati izvoznici koji imaju poznatog kupca, ali i proizvođači koji se porodično bave uzgojem malina u prvom redu sorte "vilamet", zbog čega domaći stručnjaci rade na stvaranju kvalitetnog sadnog materijala.

Izvor: RTS

недеља, 16. октобар 2016.

MALINARI NA MUKAMA, RAK NAPADA SADNICE (VIDEO)

Voćari u Srbiji često bivaju prevareni još pri kupovini sadnica jer se tada ne vide simptomi bolesti.

Na tržištu se slabo kontroliše kvalitet sadnica a kada se poljoprivrednici sretnu sa tim problemom uglavnom su prepušteni sami sebi.

Da je sve bilo kako treba Zoran Zivulović iz Cerovca kod Kragujevca bi u ovom trenutku brao Polku a ne bi je palio...

I tu kreće prava golgota. Najpre je počeo sporadično da primećuje čudne izrasline na korenovom sistemu. Kako je sadnja odmicala, bilo je sve više zaraženih sadnica. Ali već je bilo kasno, preko 60 ari je već bilo u zemlji kada su mu najpre sa Instituta za voćarstvo u Čačku a potom i Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna, potvrdili da se radi o zaraćenim sadnicama. Samo što su počele da listaju, morao je da krene da ih čupa.
Opširnije u videoprilogu: 


Izvor : B92

субота, 15. октобар 2016.

ČILEANCI MENJAJU KOREN MALINE


Iako su i dalje među vodećim proizvođačima maline u svetu, Čileanci su se suočili sa višegodišnjim padom ukupnog prinosa. Od rekordne 2011. godine, kada je rod u zemlji ispod Anda dostigao 50.000 tona, usledila je nizbrdica na 40.000 pa i manje od toga.

– Naša roba je i dalje veoma cenjena u inostranstvu, delimično i zbog strateškog položaja na tržištu maline, jer smo vodeći proizvođač u južnoj hemisferi i time obezbeđujemo glavne isporuke Severnoj Americi u kontrasezoni, kad praktično i nemamo konkurenciju. Ali, veoma smo zabrinuti zbog malog ukupnog prinosa u Čileu, prošle i ove sezone. Zato država preduzima korake koji će za dve ili tri godine obezbediti nove zasade i veći rod – kaže za „Politiku” Antonio Domingez, predsednik Svetske organizacije proizvođača maline (IRO), osnovane 1998. godine, koja okuplja 12 država čiji prinos iznosi 85 odsto svetske proizvodnje.

Čileanci su i 2015. isporučili istu količinu zamrznute maline kupcima u inostranstvu kao i prethodne godine. Plasman je dostigao 31.085 tona proizvoda iz hladnjače u ukupnoj vrednosti 121 milion dolara, po čemu je Čile izvoznik bez premca iz Latinske Amerike. Od toga je 102 miliona prihod za običnu, a 19 miliona za organsku malinu. Preostali, manji deo roda, prodat je u vidu prerađevina, sokova, konzervisanih ili dehidrisanih malina i ulja.

I pored velikog novca koji im pritiče u zemlju ovim putem, oči svih Čileanaca upućenih u posao sa malinom okrenute su ka Srbiji, koja je lane ponovo preuzela vođstvo u svetu po ukupnim prinosima (79.000 tona), ispred SAD (66.000), Poljske (55.000) i Čilea (39.000). Šta će Latinoamerikanci preduzeti kako bi dostigli malinare s brdovitog Balkana?

– Jedan od glavnih razloga za višegodišnji pad prinosa je nedostatak kvalitetnog sadnog materijala. Već dugo pokušavamo da ubedimo male farmere da ne koriste sadnice iz rodnih zasada za zasnivanje novih plantaža i mislim da su to, konačno, razumeli. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede Čilea napravili smo plan da u različitim oblastima zemlje zasnujemo nove matičnjake, koristeći samo dobar genetski materijal. Nadam se da ćemo već tokom sledeće berbe imati veći prinos. Pored toga, kapital smo usmerili u podizanje novih malinjaka u nekim od ključnih regiona, kao što je Maule. Prvi program je počeo s ciljem oporavka 300 hektara obradive zemlje do 2017 – kaže Domingez.

Malinari u svetu godišnje prometnu oko 1,2 milijardi evra, pošto su planetarni prinosi uglavnom oko 400.000 tona, a Domingez važi za velikog znalca u ovom poslu pa ga, recimo, uvoznici u SAD, nazivaju gospodin Malina (Mr Raspberry). Kako kaže, u proizvodnji ovog voća više koriste mašine, a kontrola zdravstvene ispravnosti je pooštrena.

– Kada imate previše farmera, teško je kontrolisati kvalitet. U SAD je posebnu brigu izazvala pojava listerije, više nego zbog norovirusa ili hepatitisa. Ali, proizvodnja hrane nikada neće moći biti apsolutno sigurna, uvek će postojati neki rizik. Mi želimo da ga svedemo na najmanju meru. Ubeđujemo farmere da se to čini usvajanjem dobre poljoprivredne prakse, i trudimo se da svi poboljšaju ponašanje u lancu proizvodnje. To podrazumeva da, pored brige o čistoći tokom branja, postavimo stroža pravila ne samo na farmi, nego i u hladnjači. Jar, vagon je lako kontrolisati. Takođe, pojavili su se i problemi sa pesticidima, naročito u koncentratu.

Predsednik Svetske organizacije za malinu ističe da je cena koncentrata za sok od ovog voća otišla „u nebo”, ocenivši da to nije dobro:

– Osam ili devet dolara po kilogramu je mnogo i ubija tražnju. Govorili smo farmerima da visoka cena nije nužno dobra stvar. Bolje je imati niži, ali dugoročno pouzdan prihod od prodaje maline na svetskom tržištu.

Kad je o poslu reč, Čileancima Evropa može da bude čak dostupnija nego tržište SAD, kome su tradicionalno posvećeni.

– Sve više ćemo se okretati Evropi, jer su poslovi u SAD najviše usmereni ka maloprodaji, a to nije specijalnost moje kompanije, ni većine čileanskih. Pored toga, novi američki zakon protiv terorizma znatno je povećao odgovornost uvoznika robe u tu veliku zemlju, a to otežava i naš posao – navodi Domingez.

Izvor: Politika

недеља, 02. октобар 2016.

AZIJSKA MUŠICA U VOĆNJACIMA I VINOGRADIMA NIŠKOG ATARA

Insekt koji može da nanese stopostotnu štetu - azijska mušica, pojavio se u voćnjacima i vinogradima u niškom kraju. Prvi put je u Srbiji primećena 2014. godine, a sada i voćari kod Niša strahuju za plod malina, kupina, jagoda, breskvi, trešanja i višanja.
Stručnjaci kažu da je nije lako iskoreniti, pa će mnogi zaraženi zasadi morati da budu spaljeni.

“Larva se hrani unutrašnošću ploda, tako da izaziva truljenje. Štete mogu da budu i stopostotne”, kaže Gordana Cvetković iz Poljoprivredna stručna služba.

Šteta je 90 odsto na zasadima kupine. "Jeste katastrofa, ne bi bilo loše da se to spreči. Iskreno rečeno, pošto imam dobit u njega ne bi mi baš bilo pravo da ga uništim” navodi voćar Dragan Krstić.

Od štete strahuju i drugi. Malča je voćarski i vinogradarski kraj, pa su mnogi u selu zabrinuti.

Jedan od voćara iz ovog kraja Slaviša Stojanović kaže da ima dosta larve što znači da se širi a dodaje da ljudi za to nisu do sad ni čuli.

Nova je i za stručnjake. U Srbiji se pojavila tek pre dve godine i do sada nije bilo velikih šteta. “Ove godine jesu, i po svemu sudeći postoji tendencija da u narednim godinama nastave da prave ne ovakve štete već i veće”, naglašava Dušan Stojanović iz poljoprivredne stručne službe.

Stručnjaci su sada u lovu na azijsku mušicu, ili stručno – sledi masovno izlovljanje drozofile suzuki. Postavljaju se klopke, a mnogi zaraženi zasadi moraće da budu spaljeni.

“Nije lako podići jedan vinograd, košta oko 30.000 evra.Ako ti moraš da ga uništiš... znači ljudi sve što su sticali do sada moraju da iskrče”, kaže nam Slaviša Stojanović.

Da li će i koliko morati da bude spaljeno znaće se nakon analiza.

Izvor: N1