субота, 26. новембар 2016.

NAŠA KRALJICA VOĆA OSVAJA SVE VIŠE ZEMLJE



Malinu počinju da gaje sve više i to posebno u onim regionima koji nisu bili karakteristični za njen uzgoj.

Šef Odseka za proizvodnju i preradu voća Ministarstva poljoprivrede Srbije Kolinda Hrehorović izjavila je da se malina, koja je najznačajnije voće u Srbiji po vrednosti koja se ostvaruje od njenog izvoza, počinje gajiti sve više i to posebno u onim regionima koji nisu bili karakteristični za njen uzgoj.

Ona je na skupu "Značaj maline i zadruga u Srbiji", koji je organizaovan kao prateći program Etno sajma hrane i pića koji se održava na Beogradskom sajmu, kazala da je malina u 2015. učestvovala 48 odsto u ukupnoj vrednosti koja je ostvarena od izvoza svog voća iz Srbije. 

Hrehorovićeva je najavila da Ministarstvo poljoprivrede Srbije priprema set mera za unapređenje voćarstva u Srbiji, kao i da planira da od 2017. radi reonizaciju voćarstva, kako bi se videlo koji je region dobar za uzgoj pojedinih voćnih vrsta. 

"U prošloj godini je iz Srbije izvezeno oko 100.000 tona malina i to uglavnom na tržište Evropske unije, imamo kvaklitet, ali nam nedostaje sadni material i na tome, kao i na sortimentu trebamo raditi", navela je ona. 

Direktor zemljoradničke zadruge Agro eko voće iz Arilja Božo Joković kazao je da je malina kraljica voća u Srbiji i da zauzima značajno mesto u srpskoj poljoprivrednoj proizvodnji. 

On je naglasio da država treba da stane iza proizvođača tog voća koji su okupljeni u udruženja ili zadruge, kako bi se podigao nivo proizvodnje na jedan viši stepen, odnosno da se više ide na preradu i finalizaciju i na tržište nastupa sa određenim prerađevinama, bilo svežim ili zamrznutim. 

"Potrebna nam je dobra organizacija i da se napravi dobra strategija u narednom period gde će se znati pravila igre u celoj priči, odnosno šta će raditi proizvođači, distributeri, izvoznici, kao i šta tržište traži. Sve od toga zavisi.Mi jednostavno moramo se prilagodimo tržištu u narednom periodu", kazao je Joković. 

Da bi se to uradilo, kako je dodao, Srbija mora da osnaži sortiment i kulturu gajenja malina, ali i da mnogo radi na pripremama projekata i edukaciji. 

"Jedino udruživanjem možemo uspeti doći do nekog željenog cilja kojeg u prethodnom period nismo iskoristili adekvatno. Ne smemo dozvoliti da nam se ponove stare greške, već da izvučemo pouku i da pokušamo da u narednom period napravimo dobru priču, a to je izvoz maline u višem obliku", rekao je on. 

Prema njegovim rečima, najveći problemi proizvođača malina u Srbiji su nedovoljno sredstava za investicije, nedostatak kapaciteta za preradu, ali i nedostatak adekvatnog sadnog materijala koji bi bio konkurentan. 

Kako je dodao, treba raditi i na marketingu, kao i na prodaj i plasmanu da bi se sve što je proizvedeno bilo prodato. 

"Problema će stalno biti, ali ih moramo rešavati u hodu sa svim učesnicima u celoj priči",dodao je on. 

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihajlović kazao je da je za malinare posebno važno udruživanje u zadruge, jer samo tako oni mogu da ostvare neke boljitke. 

"Kad su u sistemu zadruge sve mnogo lakše funkcioniše. Malinari od tog udruživanja imaju višestruku korist, jer imaju kontinuiran i kvalitetan proizvod kada im dođe kupac, mogu da obezbede količinu i da sa kupcem uđu u pregovore", kazao je Mihajlović. 

On je dodao i da su u Srbiji uglavnom sitni posedi na kojima se uzgaja malina i samo udruživanjem može da se obezbedi neophodna količina ali i jeftinije može da se izvrše sertifikacija. Zadruga, kako je istakao, radi i na marketingu i promociji proizvoda, a i jeftinije je da se zajednički nabavi hladnjača. 

"Ovde je svašta ekspetimentisano, ali je samo zadruga gurana u zapećak.Ne moramo da se stidimo zadruga jer nema boljeg rešenja od njih", naglasio je Mihajlović dodavši da zadrugarstvo u Srbiji ima tradiciju, dugu preko 100 i više godina 

On je naveo i da je u prošloj godini u Srbiji poslovalo 1.638 zemljoradničkih zadruga, u kojima je zaposleno 4.700 ljudi, kao i da su 2015. zadruge u Srbiji imale 68 milijardi dinara ukupnog prihoda. 

"Budućnost Srbije je EU, a tamo su u bilo kojoj zemlji svi organizovani preko zadruga, kooperativa, svi imaju svoje institucije.Zadruge su značajne i za nova zapošljavanja i za očuvanje sela", zaključio je Mihajlović.

Izvor: B92

среда, 23. новембар 2016.

MALINE ZADRŽALE MLADE

Meštani Ratkova tvrde da je proizvodnja "crvenog zlata" najisplativiji posao u Srbiji. Iz Poljske u selo stigao specijalni kombajn koji zamenjuje do 70 radnika – berača.
Uspešnu berbu, koja je trajala od jula do novembra, voćari iz Ratkova kod Odžaka krunisali su Prvim sajmom malinara. Manifestacija je promovisala Ratkovo kao vojvođansku prestonicu maline, koja se u ovom selu sa oko 3.500 stanovnika uzgaja na više od 150 hektara. Prema rečima Saše Nedeljkovića, jednog od organizatora sajma, proizvodnja malina, započeta pre osam godina, oživela je Ratkovo i zaustavila odlazak mladih iz sela.


Zasadi su se iz godine u godinu širili i sada je uzgoj malina za mnoge meštane, a to su većinom mladi koji su bili bez posla, postao osnovno zanimanje - naglašava Nedeljković.

Jedan od onih koji su se potpuno posvetili malinarstvu je i diplomirani pravnik Danilo Šćepanović, bivši predsednik Saveta MZ Ratkovo.

- Ušao sam u ovaj posao pre pet godina na preporuku komšije, kojem je dobro krenulo. Prvi zasad sam podigao na 10 ari, a sad gajim malinjak na dva i po jutra, delom na svojoj zemlji, a delom u arendi. Zadovoljan sam i prinosima i cenom. Jednostavno, malinarstvo je najisplativije od svih zanimanja u Srbiji - ističe Šćepanović.

Iako je protekle sezone bilo dosta kiše, koja malinama oduzima kvalitet, Šćepanović ovogodišnju berbu ocenjuje kao odličnu.

- Dobro je rodilo, a imali smo i nezapamćeno visoku otkupnu cenu od 270 dinara po kilogramu krajem jula i početkom avgusta, kad je bilo najviše plodova. Po vrlo povoljnoj ceni od 250 dinara za samo jedan dan predali smo 37 tona roda. Najniža cena je bila 170 dinara, ali je tada i kvalitet malina bio lošiji - navodi Šćepanović.

Proizvođači u Ratkovu gaje uglavnom polanu, sortu iz Poljske, za koju kažu da ima veći sadržaj šećera i lakše se zamrzava, pa je i hladnjače više traže. Selo ima otkupno-distributivni centar, iz kojeg je rod plasiran u hladnjače u zapadnoj Srbiji. Ratkovčani planiraju da otvore sopstvenu hladnjaču, iz koje bi se maline direktno upućivale kupcima u inostranstvu. Za 2017. je najavljen i početak proizvodnje organske maline, za koju je obećana do 20 odsto viša cena.

Na Prvom sajmu malinara sadašnjim i budućim proizvođačima predstavljeni su oprema, repromaterijal i zaštitna sredstva, kao kombajn za branje malina, koji je Ratkovčanin Goran Škeljić za 17.000 evra uvezao iz Poljske.

- Nabavio sam ovu mašinu zbog velikog nedostatka radne snage za branje. Zavisno od količine roda, kombajn može da zameni i do 70 radnika. Prilagođen je i za noćni rad, a za osam sati može da obere dva jutra malinjaka - kaže Škeljić.




PO DOMAĆIM RECEPTIMA
Sa proizvodnje se u Ratkovu prešlo i na preradu malina. Gazdinstvo Radenka Utvića izložilo je na Sajmu sok, džem, marmeladu, slatko i liker od malina, kao i od drugog voća, pravljeni po starinskim domaćim receptima, bez hemijskih dodataka. Radenko (inženjer) i njegova supruga Mira (trgovac) počeli su da se bave voćarstvom 2012. godine, nakon što su oboje ostali bez posla, a u porodičnom biznisu angažovane su i njihove dve kćeri i sin. Utvići gaje raznovrsno voće na jednom hektaru, a maline na 30 ari.

Izvor: Večernje novosti

уторак, 01. новембар 2016.

AUSTRIJANKA HARA SRBIJOM: OJADILA MALINARE ZA MILION EVRA


Proizvođači malina iz Loznice i Krupnja ističu da im je Rosi Šmidberger otkupila tri hiljade tona voća i da im nije isplatila ni dinara i tako ih dovela do prosjačkog štapa.
Austrijanka Rosi Šmidberger za 11 godina, koliko posluje u Srbiji, dovela je do propasti preko 500 proizvođača malina, tvrdi naš sagovornik, koji je i sam ojađen.Vlasnica austrijske firme „K. A. trejding“ u Srbiju prvi put dolazi 2005. i osniva preduzeće za trgovinu na veliko voćem i povrćem, koje je, tvrde upućeni, ostalo dužno milione gigantu „Porečje“ iz Leskovca.
Namerno u stečaj

- Ona godinu-dve pošto otvori firmu uzima voće i uredno isplaćuje dobavljače, a onda uzme sav rod i ne plati. Kada je upropastila proizvođače na jugu Srbije, premestila se u zapadnu Srbiju i 2007. u Loznici osnovala preduzeće, „Beri frost“ - priča N. S., nekadašnji proizvođač malina, kojeg je, kao i mnoge, ova Austrijanka dovela do prosjačkog štapa.

Naš sagovornik navodi da je „Beri frost“ 2015. od proizvođača iz Loznice i Krupnja otkupila oko tri hiljade tona voća, za šta je trebalo da im se isplati oko milion evra.
- Nije nam isplaćen ni dinar. Rosi je tražila da se odreknemo 70 odsto potraživanja, pretila nam da će, ukoliko na to ne pristanemo, odvesti firmu u stečaj. Pošto nismo pristali na njene ucene, ona je uz različite mahinacije u roku od samo 15 dana firmu odvela u stečaj, a nas u propast - objašnjava N. S.

Rosi je posle samo nekoliko meseci otvorila treću firmu - „Rosi organik frut“ i zakupila hladnjače u Ljuboviji i u Ivanjici.

Zloupotrebe kazniti

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da preduzetnici koji otvaraju firme, pa ih namerno uvode u stečaj ili bankrotstvo imaju dobro razrađene tehnike, ali i da je ovo problem koji u Srbiji traje dugo:
- Jedan od načina da se takvi ljudi zaustave jeste da se poveća efikasnost sudstva, jer i kad se zloupotrebe otkriju, mnogo vremena prođe do sudskog epiloga.

Milica Simić Simanić
NEČIJI INTERES FIRMU ODVEO U STEČAJ

Kako bismo saznali zbog čega proizvođačima malina nisu isplaćene naknade za predato voće, obratili smo se Milici Simić Simanić, nekadašnjoj direktorki hladnjače u Loznici i desnoj ruci Rosi Šmidberger, koja je sada na direktorskom mestu u Ivanjici:
- Nečiji interesi su bili da unište „Beri frost“ i uspeli su u tome. Na lageru je ostalo skoro 500 tona. Trebalo je sačekati da se stvore povoljniji uslovi za prodaju.

ČINJENICE

Sve firme Rosi Šmidberger u Srbiji
Firma „K. A. trejding d. o. o. Banja Koviljača“, registrovana za trgovinu na veliko voćem i povrćem 28. 5. 2005. Trenutno u blokadi.
Firma „Beri frost“, registrovana za proizvodnju i trgovinu voćem i povrćem 5. 2. 2007. Firma je u stečaju.
Otvoren „Rosi organik frut“, preduzeće za preradu i konzervisanje voća i povrća 24. 4. 2016.


Izvor: Kurir