среда, 23. новембар 2016.

MALINE ZADRŽALE MLADE

Meštani Ratkova tvrde da je proizvodnja "crvenog zlata" najisplativiji posao u Srbiji. Iz Poljske u selo stigao specijalni kombajn koji zamenjuje do 70 radnika – berača.
Uspešnu berbu, koja je trajala od jula do novembra, voćari iz Ratkova kod Odžaka krunisali su Prvim sajmom malinara. Manifestacija je promovisala Ratkovo kao vojvođansku prestonicu maline, koja se u ovom selu sa oko 3.500 stanovnika uzgaja na više od 150 hektara. Prema rečima Saše Nedeljkovića, jednog od organizatora sajma, proizvodnja malina, započeta pre osam godina, oživela je Ratkovo i zaustavila odlazak mladih iz sela.


Zasadi su se iz godine u godinu širili i sada je uzgoj malina za mnoge meštane, a to su većinom mladi koji su bili bez posla, postao osnovno zanimanje - naglašava Nedeljković.

Jedan od onih koji su se potpuno posvetili malinarstvu je i diplomirani pravnik Danilo Šćepanović, bivši predsednik Saveta MZ Ratkovo.

- Ušao sam u ovaj posao pre pet godina na preporuku komšije, kojem je dobro krenulo. Prvi zasad sam podigao na 10 ari, a sad gajim malinjak na dva i po jutra, delom na svojoj zemlji, a delom u arendi. Zadovoljan sam i prinosima i cenom. Jednostavno, malinarstvo je najisplativije od svih zanimanja u Srbiji - ističe Šćepanović.

Iako je protekle sezone bilo dosta kiše, koja malinama oduzima kvalitet, Šćepanović ovogodišnju berbu ocenjuje kao odličnu.

- Dobro je rodilo, a imali smo i nezapamćeno visoku otkupnu cenu od 270 dinara po kilogramu krajem jula i početkom avgusta, kad je bilo najviše plodova. Po vrlo povoljnoj ceni od 250 dinara za samo jedan dan predali smo 37 tona roda. Najniža cena je bila 170 dinara, ali je tada i kvalitet malina bio lošiji - navodi Šćepanović.

Proizvođači u Ratkovu gaje uglavnom polanu, sortu iz Poljske, za koju kažu da ima veći sadržaj šećera i lakše se zamrzava, pa je i hladnjače više traže. Selo ima otkupno-distributivni centar, iz kojeg je rod plasiran u hladnjače u zapadnoj Srbiji. Ratkovčani planiraju da otvore sopstvenu hladnjaču, iz koje bi se maline direktno upućivale kupcima u inostranstvu. Za 2017. je najavljen i početak proizvodnje organske maline, za koju je obećana do 20 odsto viša cena.

Na Prvom sajmu malinara sadašnjim i budućim proizvođačima predstavljeni su oprema, repromaterijal i zaštitna sredstva, kao kombajn za branje malina, koji je Ratkovčanin Goran Škeljić za 17.000 evra uvezao iz Poljske.

- Nabavio sam ovu mašinu zbog velikog nedostatka radne snage za branje. Zavisno od količine roda, kombajn može da zameni i do 70 radnika. Prilagođen je i za noćni rad, a za osam sati može da obere dva jutra malinjaka - kaže Škeljić.




PO DOMAĆIM RECEPTIMA
Sa proizvodnje se u Ratkovu prešlo i na preradu malina. Gazdinstvo Radenka Utvića izložilo je na Sajmu sok, džem, marmeladu, slatko i liker od malina, kao i od drugog voća, pravljeni po starinskim domaćim receptima, bez hemijskih dodataka. Radenko (inženjer) i njegova supruga Mira (trgovac) počeli su da se bave voćarstvom 2012. godine, nakon što su oboje ostali bez posla, a u porodičnom biznisu angažovane su i njihove dve kćeri i sin. Utvići gaje raznovrsno voće na jednom hektaru, a maline na 30 ari.

Izvor: Večernje novosti

Нема коментара:

Постави коментар