недеља, 28. мај 2017.

MALINARIMA ODZVONILO? OVO JE NOVO "SRPSKO ZLATO"?!

Jagoda je višegodišnja voćna vrsta koja se uspešno gaji u plastenicima ali i na otvorenom.

Upravo to je jedan od razloga sa kojim ova voćna vrsta preti malini u izvozu jer pored široke palete sorti ona nudi svoje sočne plodove tokom čitave godine bez potrebe smrzavanja.

Ovogodišnja cena u početku je bila 220 dinara, a kako na pijace pristižu sve veće količine plodova cena polako opada pa je sada oko 150 dinara. Ipak proizvođači se ne žale iako ova godina nije baš išla na ruku uzgajivačima na otvorenom polju, kasni mraz, grad, kiša u vreme zrenja umanjuju rod koji je biljka ponela.

Jedan od najčešće primenjivanih načina gajenja je na polietilenskim folijama(crnim), ovaj način ima dosta prednosti kao što su: pokriveno zemljište bolje čuva toplotu i vlažnost, ne propušta se svetlost pa je zemljište zaštićeno od korova, ubrzava se sazrevanje jer plodovi nisu na zemlji pa neće truliti čistiji su, bolje obojeni i boljeg kvaliteta a i berba je lakša.

Folija ostaje na jednom mestu tri godine pa se pre postavljanja obavi đubrenje stajnjakom i kompleksnim đubrivima.

Kad se sve sabere i oduzme, jagoda je isplativa voćna vrsta i ne toliko zahtevna za gajenje a velika količina plodova kojim se ova biljka može pohvaliti imaju zadovoljavajuću cenu i sigurno tržište.

Izvor: Vesti Online

субота, 27. мај 2017.

POČINJE BERBA MALINA, ROD I DO 40 ODSTO MANJI



Berba malina u ariljskom kraju počinje za dvadesetak dana, a ovogodišnji rod će biti i do 40 odsto manji nego lane, izjavio je predsednik Odbora za poljoprivedu u opštini Arilje Milan Radojičić.

On je rekao agenciji Beta i da cena po kilogramu maline ove godine "nikako ne bi smela da bude manja od prošlogodišnje", odnosno od 230 do 240 dinara po kilogramu.

Radojičić, koji je dugogodišnji malinar, objasnio je da su na smanjenje roda maline uticala tri razloga - dugotrajno hladno vreme, potom sneg i na kraju nedavne kiše koje su dovele do razvoja štetnih insekata. Prema njegovim rečima, veliki problem koji iziskuje i dodatna sredstva jeste suzbijanje štetnih insekata.

"Mislim da ovogodišnja cena po kilogramu maline ne bi smela da bude ispod prošlogodišnje, odnosno od 230 do 240 dinara po kilogramu kada se uzmu u obzir i troškovi radne snage, sredstva za zaštitu, trud malinara...", rekao je Radojičić. 

Napomenuo je i da je na području ariljske opštine u berbi malina angažovano 10.000 do 12.000 ljudi. 

Radojičić je rekao da bi ovogodišnji rod maline na području Arilja mogao da iznosi oko 1.500 vagona, što će biti značajno manje od prošlogodišnjih oko 2.000 vagona.

Izvor: N1 Info

уторак, 23. мај 2017.

MALINJACI U OČAJNOM STANJU


Malinjaci su u veoma lošem stanju u odnostu na prošlu godinu za skoro 50 odsto, a tek nastaju problemi, zbog prelaska iz vlažnog u sušnu period doći će do intezivnijeg sušenja i novih bolesti i štetočina, kaže u izjavi za Glas zapadne Srbije profesor Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo.

On dodaje da sve ukupno ne obećava dobar rod, a i pitanje je kvaliteta.

“Što se tiče proizvođača preporuka je da strogo poštuju propisane koncetracije i dozvoljena sredstva da ne bi došli u situaciju sa reklamacijama, pošto su najave da će biti rigoroznije kontrole”, rekao je Leposavić.

Po rečima profesora sličnu situaciju imaju i Poljaci, njima je zima napravila mnogo veće štete nego nama, tako da se očekuje deficit maline na svetskom tržištu.

петак, 19. мај 2017.

DOGOVOR OKO CENE MALINA



Predstavnici Saveza srpske maline i Udruženja Vilamet iz Arilja očekuju sastanak sa hladnjačarima kako bi sa njima razgovarali o otkupnoj ceni ovogodišnjeg roda maline, rekao je predsednik Udruženja Vilamet Milan Đukić.

On dodaje da se malinari nadaju da početna cena crvenog zlata neće biti manja od prošlogodišnje koja je iznosila 230 dinara po kilogramu.

"Dogovorili smo se da ćemo sa hladnjačarima, ako se oni budu odazvali našem pozivom, razgovarati o ceni maline. Pošto smo to činili dve godine unazad, da malina ide tržišnom cenom.

Naša cena je, koju smo mi tražili, da ne bude manja od prošle godine, negde oko 240 dinara", rekao je Đukić.

Izvor: RTV

уторак, 09. мај 2017.

KAPACITETI HLADNJAČA DOVOLJNI, ALI NERAVNOMERNO RASPOREDJENI



Kapaciteti hladnjača u Srbiji, prema podacima Poljoprivredne inspekcije su oko 600.000 tona, što je, kako se procenjuje, dovoljno skladišnih kapaciteta za domaće potrebe, ali posmatrano po područjima i teritorijalno, oni nisu ravnomerno raspoređeni.

Kako su Tanjugu kazali u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, najveći broj hladnjača je smešten u tipičnim "voćarskim regionima", odnosno Smederevu, Topoli, Subotici, Grockoj i Čačku.

Po kapacitetima, kako su precizirali u resornom ministarstvu prednjači Arilje i tamo su hladnjače namenjene skladištenju maline, dok se u ostalim područjima skladišni kapaciteti uglavnom koriste za čuvanje svežeg voća - jabuke, kruške, breskve...

U Ministarstvu poljoprivrede naglašavaju da je na osnovu poslednjeg popisa poljoprivrede, uočeno da skladišni kapaciteti nedostaju, odnosno da ih ima malo u opštinama Valjevo i Prokuplje , koje su u vrhu po po površinama pod voćem.

"Jako je bitno da hladnjače budu raspoređene teritorijalno, obzirom da pojedine voćne vrste gube na kvalitetu prilikom dužeg transporta", kazali su u resornom ministarstvu .

U Ministarstvu poljoprivrede su naglasili da oni svojim subvencijama podstiču ulaganja u višu fazu prerade, jer je kako tvrde veoma važno da se razvije prerađivačka industrija voća, jer je na njoj nekoliko puta veća zarada nego u primarnoj proizvodnji.

Bitno je, kako dodaju i da poljoprivredni proizvođači u isto vreme rade na jačanju svesti o potrebi udruživanja radi zajedničkog pojavljivanja na tržištu, pošto će se tako proces proizvodnje zaokružiti od ubiranja plodova, preko čuvanja i pakovanja, pa do konačnog plasmana, prezentovanja i prodaje na tržište.

Srbija će uskoro moći da koristi i sredstva IPARD, pa u resornom ministarstvu očekuju investicije u nove skladišne kapacitete.

Ministarstvo poljoprivrede trenutno subvencioniše podizanje preradnih kapaciteta u smislu pripreme proizvoda za tržište, nabavku opreme i uređaje za sušenje voća, opreme i uređaje za zamrzavanje voća, nabavku nove opreme za prijem, preradu, punjenje i pakovanje, voća, grožđa, i njihovih proizvoda, kao i nabavku nove opreme za blanširanje, pasterizaciju i sterilizaciju voća i njegovih prerađevina.

Subvencioniše i nabavka nove opreme za proizvodnju vina i jakih alkoholnih pića, kao i marketing proizvoda u iznosu od 50 odsto od iznosa investicije, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi iznos subvencija je 65 odsto od iznosa investicije, do maksimalnog iznosa od pet miliona dinara.

Podsticaji postoje i za izgradnju objekta za čuvanje i skladištenje poljoprivrednih proizvoda (hladnjače), kao i za nabavku opreme za ta skladišta , kao i za nabavku nove opreme za plasiranje proizvoda za tržište, a visina iznosa podsticaja je 50 odsto od vrednosti troškova,a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi u iznosu od 65 odsto , u maksimalnom iznosu do osam miliona dinara.

U Ministarstvu poljoprivrede su kazali da su predviđene i kreditne mere podrške za investicije u opremu i uređaje za sušenje i zamrzavanje voća, a da uslove kreditiranja definiše sama banka u skladu sa svojom poslovnom politikom, dok ministarstvo subvencioniše deo kamatne stope do tri odsto, kao i da je rok otplate je tri godine, uz grejs period od godinu dana, bez valutne klauzule.

Po tom osnovu, kako su precizirali fizičko lice, preduzetnik i pravno lice može da ostvari pravo na kreditnu podršku pod uslovom da je ukupan iznos kredita do šest miliona, dok zemljoradnička zadruga može da ostvari pravo na kreditnu podršku pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 18 miliona dinara.

Podseća se da se u cilju podrške mladim poljoprivrednicima u ruralnim područjima dodeljuju podsticaji za investicije za razvoj i unapređenje primarne biljne proizvodnje i pripreme poljoprivrednih proizvoda za tržište, kao i razvoj i unapređenje prerade povrća i voća na poljoprivrednim gazdinstvima, a pravo na podsticaje imaju punoletni mladi poljoprivrednici, nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstva i mladi preduzetnici od 18 do 40 godina.

Visina tog podsticaja je 75 odsto od vrednosti investicije, u maksimalnom iznosu do 1,2 miliona dinara.

Izvor: RTV

субота, 06. мај 2017.

MIT KOJI ŽIVI SAMO U SRBIJI - TROŠIMO MILIONE NA NJIH A NEMAJU NIKAKAV UČINAK!


Protivgradne rakete koje spasavaju useve i automobile, a za njih se iz budžeta izdvajaju milioni čist su – mit! Gađanje neba em je skupo, em skoro da je statistička greška da neka raketa i posluži svrsi, smatraju naučnici.

- Protivgradne rakete ne samo da su prevaziđene, nego nikad nisu ni dokazane – kaže za "Blic" glavni i odgovorni urednik Centra za promociju nauke, fizičar dr Slobodan Bubnjević.

Prema njegovim rečima, ovaj sovjetski izum, u Evropi se ni ne koristi.

- Radi se o jakom efektu slučajnosti, u pitanju je pseudonaučna metoda. Već decenijama nema nijednog naučnog rada koji potvrđuje njihov efekat - tvrdi Bubnjević.



- Grad na kontinentu, u našem delu sveta, pada često, kad nastane uzlazni drift koji pola sata diže kristale uvis, do 10 kilometara, nekad padne vrlo razorno, ali se vrlo često i ospe pri padu kroz tople slojeve. Potpuno nasumice. Bio oblak gađan, pogođen ili ne. Protivgradna raketa je totalni mit, koji, uzgred, živi samo kod nas u Srbiji - objašnjava on.

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Jugoslav Nikolić kaže da su potrebne ozbiljne naučne analize koje bi dokazale da li protivgradne rakete imaju eketa ili ne.

Rešenje su mreže

- Sve zemlje sveta tvrde da su i najsavremenije metode, koje se koriste za grad, efikasne samo 30 do 50 odsto. Nauka i struka treba da se izjasne o tome i da se uradi ozbiljna analiza, jer je komplikovano veštački uticati na vreme - kaže Nikolić.

On kaže da i naše komšije u Hrvatskoj, takođe, koriste protivgradne rakete, a da se u drugim evropskim zemljama koriste avioni iz kojih se ispaljuju rakete.

Dr Slobodan Bubnjević, međutim, kao najbolja zaštitu protiv grada preporučuje mreže koje su se, kako je naveo, pokazale kada je reč o voćnjacima i krupnim zasadima.

Izvor: Blic

уторак, 02. мај 2017.

MRAZ PREPOLOVIO ROD MALINA, NIŠTA OD OBEŠTEĆENJA!?



Rod malina i kupina u Srbiji biće manji od 30 do 50 odsto zbog mrazeva i hladnog vremena u aprilu, ali država nema mogućnost da obeštetiti proizvođače, rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine.

"Proizvođači tog voća znaju da ne mogu da očekuju nadoknadu štete od države i svesni su rizika kada ne osiguraju proizvodnju. Država ne može da kompenzuje svaku štetu zato što se posluje u uslovima tržišne ekonomije", rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u intervuju agenciji Beta.

On je podsetio da država proizvođače voća pomaže na dva načina - obezbeđuje protivgradnu zaštitu i pomaže u osiguranju roda u iznosu od 40 odsto vrednosti premije osiguranja koja obuhvata i rizik od mraza, snega, groma i oluje, a pojedina društva osiguravaju i stabla.

"U Srbiji je osigurano samo 10,5 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je katastrofalno malo i u najkraćem roku moramo podići taj nivo na bar 30 odsto", rekao je Nedimović.

Dodao je da je "čuo od nekoliko proizvođača iz Arilja da su se naučili pameti, kockajući se sa vremenskim neprilikama".

"Privrednik iz Kosjerića je osigurao dve tone malina i tri tone kupina i premija osiguranja je bila 315.000 dinara. Ako se oduzme pomoć države, njega je to koštalo od pet do sedam dinara po kilogramu maline. Računajući da je prosečna cena maline 170 dinara trošak osiguranja u ceni je samo oko pet odsto", rekao je Nedimović.

"Za izvoz u Kinu nebo je granica"

Na pitanje da li Srbija ima spremnu robu za kinesko tržište koje će postati dostupno posle potpisivanja Memoranduma o davanju garancija za bezbednost prehrambenih proizvoda, Nedimović je odgovorio kontrapitanjem, da li je Srbija imala jabuka za izvoz kada je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

"Sporazum je pravni okvir koji omogućava da se biznis razvija i ima sigurno tržište. Kada je to obezbeđeno država može da ubrizga finansijska sredstva u stočarstvo ili nešto drugo", rekao je Nedimović.

Kazao je da jagnjeće meso može odmah u maju da se izvozi jer su Kinezi spremni da daju dozvole, a od naših privrednika zavisi da li će sklopiti poslovne aražmane za izvoz.

Suva šljiva će, prema njegovim rečima, takođe uskoro moći da se izvozi kao i goveđe meso, a radi se na obezbeđenju uslova za plasman svinjskog mesa i mleka.

"Za izvoz u Kinu nema kvota, nebo je granica", rekao je ministar.

"Bolji dani za organsku proizvodnju u Srbiji"

On je istakao da Srbija vidi šansu i u razvoju organske hrane i da će sledeće godine u budžetu za poljoprivredu biti izdvojena sredstva za pomoć proizvođačima za poslovanje u prve tri godine koje su najkritičnije i kada se sa konvencionalne prelazi na organsku proizvodnju i troškovi su najveći.

"Za organsku proizvodnju dolaze bolji dani. Ove godine je u budžetu za biljnu organsku proizvodnju izdvojeno 88 miliona, a za stočarsku 55 miliona dinara, a subvencije za tu proizvodnju su veće za 40 odsto. Organska hrana se u ovom trenutku proizvodi na 16.900 hektara i ona je naročito pogodna za devastirana područja" rekao je ministar.

Istakao je da je planirano da se subvencije ove godine dodele mladim poljoprivrednicima za investicije u voćarstvo, stošarstvo ili povrtarstvo u najvećem iznosu do 10.000 evra ili 1,2 miliona dinara.

"Subvencija će za 250 do 300 poljoprivrednika iznositi 75 odsto vrednosti ulaganja i dodeljivaće se unapred, a ostatak novca treba da obezbede sami", rekao je Nedimović i dodao je da će se taj pilot projekat širiti ako se pokaže uspešnim.

"Vodeni autoput" prioritet

Prioritet Ministarstva poljoprivrede je, prema njegovim rečima, i izgradnja sisitema za navodnjavanje.

"Spremljeni su javni pozivi za izgradnju sedam sistema za navodnjavanje koji će se finansirati iz Fonda Abu Dabi. Za petnaestak dana će biti raspisati i javni pozivi za još četiri sistema za navodnjavanje, tako da će od ukupno 11, sedam biti u Vojvodini, a četiri u centralnoj Srbiji i navodnjavaće više hiljada hektara", rekao je Nedimović.

Ti sistemi će, prema njegovim rečima biti 'vodeni autoput' na koji će zainteresovani moći da priključe sekundarne sisteme, a ministarstvo će finansirati 50 odsto tih troškova.

Na pitanje da li je rešeno kao će se tretirati dug poljoprivrednika od 186 milijardi za neplaćene doprinose Nedimović je rekao da će verovatno najveći deo tih potraživanja biti otpisan jer "su i Ministarstvo finansija i Međunarodni monetarni fond svesni da ih je nemoguće naplatiti".

"Značajan deo tog duga su kamate. Ubuduće će se doprinosi plaćati prema ekonomskoj snazi, a ne kao do sada da su svi poljoprivrednici bili obvezani da plaćaju iste iznose", rekao je Nedimović.

Izvor: N1