четвртак, 29. јун 2017.

VRUĆ VETAR DESETKOVAO ROD MALINE



Vruć, na momente i jak vetar, koji je jutros počeo da duva na području Zapadne Srbije, uticao je na smanjenje roda maline.

Predsednik Asocijacije "Malina Srbije", Dobrivoje Radović, izjavio je za Glas zapadne Srbije da je usled vrućeg vetra došlo do opadanja roda maline, a i lišće je počelo da žuti.

"Već sada šteta je od 30 do 40 odsto. Cena maline više i nije toliko bitna, može da bude i 1.000 dinara, jer neće imati šta da se ubere. Malinari se od jutros javljaju i prijavljuju štetu. Očekujem da se proglasi vanredna situacija na području Moravičkog i Zlatiborskog okruga", rekao je Radović.

Kako saznajemo, olujni vetara u nekim delovima Požege i Arilja, skidao je crepove sa kuća.

понедељак, 26. јун 2017.

MINISTAR NEDIMOVIĆ: OSVESTIMO SE, CENU MALINE DIKTIRA...



Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da u Srbiji moramo da shvatimo da tržište diktira cene, kako malina, tako i drugih poljoprivrednih kultura.

Osvrnuvši se na nezadovoljstvo proizvodjača malina ovogodišnjom otkupnom cenom od 100 do 120 dinara za kilogram malina, Nedimović je na predstavljanju studije o konkurentnosti poljoprivrede Srbije rekao da je tržište to koje diktira prilike, i da je proizvodnja maline zastupljena i na drugim prostorima.

"Tržište je to koje određuje. Ako hoćemo da se razvijamo, moramo da se osvestimo", istakao je Nedimović.

Izvor:B 92

недеља, 25. јун 2017.

NA VIDOVDAN PROTEST U PRESTONICI MALINE



Upravni odbor Asocijacije malinara Srbije pozvao je sa sastanka koji je u petak uveče održan u Arilju sve malinare Srbije da na Vidovdan, 28. juna obustave berbu malina.


Obustava berbe

- Pozivamo malinare da na Vidovdan ne beru maline, a za dalje, odnosno hoće li obustava berbe biti nastavljena, dogovorićemo se naknadno. Cilj je da se suprotstavimo monopolistima koji cenom od 100 do 120 dinara po kilogramu uništavaju seljake i proizvodnju maline u Srbiji - rekao je Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.


Istog dana, na Vidovdan, u Arilju će tačno u podne biti održan protest malinara iz Arilja, Ivanjice, Požege, Kosjerića i susednih opština, a slični protest najavljeni su i za druga malinarska područja u Srbiji.


Traže podršku

- Planiramo da se do srede sastanemo sa predsednicima opština i od njih čujemo da li podržavaju zahteve malinara kao što je to Arilje već učinilo. Sa situacijom u vezi sa otkupom maline upoznaćemo i predsednika države i nadležne ministre - rekao je Radović.

Izvor: Kurir

SRBIJA U OVOJ GODINI IZVEZLA 44.000 TONA A UVEZLA 5.000 TONA MALINA


U jeku napetosti i prepucavanja između proizvođača malina i otkupljivača odnosno hladnjačara, internetom se šire objedinjeni podaci o proizvodnji, uvozu i izvozu ovog voća iz Srbije u proteklih 18 meseci. InfoLIGA je došla u posed „originala“ ovih papira, za koje naš pouzdani izvor tvrdi da su autentični i da dolaze iz državnih institucija. Nema zvaničnih zaglavlja u kojima se navode nazivi institucija od kojih potiču, kao ni pečata, ali su kako se tvrdi pripremljeni kao zbirni podaci o kretanju ovog važnog voća i korišćeni prilikom pregovora o ovogodišnjoj otkupnoj ceni.

U nekoliko pisanih dokumenata, navedeni su precizni podaci o uvozu i izvozu malina iz Srbije u prošloj i prvih pet i po meseci ove godine. U njima se nalaze i imena vodećih kompanija (hladnjača), sa navedenim količinama sveže i smrznute maline koju su uvezli odnosno izvezli iz naše zemlje.

U dokumentu u čijem naslovu stoji „Izvoz malina (tar.stav.0810201000 – sveže i 0811203100 – smrznute), navodi se da je u periodu od 1. januara do 31. decembra 2016. godine iz Srbije u svet izvezeno 89.379.434 kilograma maline, a da je ukupno ostvarena cena iz fakture 229.918.891 evro. Prema ovim podacima, posečna izvozna cena tokom 2016. godine bila je 2,57 evra (313,00 dinara) za kilogram.



Od 1. januara do 19. juna ove godine iz Srbije je ukupno izvezeno 43.785.283 kilograma ovog voća za ukupnu cenu od 102.660.354 evra, odnosno za iznos od 2,35 evra (287,00 dinara) po kilogramu.

U istom dokumentu stoji da je tokom prošle godine u Srbiju uvezeno ukupno 7.608.925 kilograma malina, po prosečnoj ceni od 2,25 evra, za šta je inostranim proizvođačima plaćeno 17.153.485 evra.

Do 19. juna ove godine, u našu zemlju je iz inostranstva uvezeno ukupno 4.783.473 kilograma malina, za iznos od 7.974.751 evra (prosečno po 1,67 evra, odnosno 203,00 dinara po kilogramu).

U drugom dokumentu koji nosi naslov „Ukupan uvoz maline u 2016. godini“, taksativno su navedene količine i zemlje iz kojih su maline kupljene i uvezene u Srbiju. Na spisku se nalazi gotovo neverovatnih 25 zemalja. Po uvezenoj količini prednjači Bosna i Hercegovina, a zatim slede verovali ili ne Nemačka, Bugarska, Crna Gora i Kina.

Kada je izvoz u prošloj godini u pitanju, u dokumentu stoji da je malina iz Srbije našla mesto na tržištu 46 zemalja širom sveta. Najveće količine prodate su Nemačkoj, a zatim slede Francuska, Belgija, Austrija, Holandija, SAD, Italija i Kanada.

Izvori InfoLIGE kažu da od početka kampanje otkupa, u hladnjače u Arilju tokom svake noći stiže po nekoliko kamiona malina iz inostranstva, pre svega iz Bosne i Hercegovine.

Podsetimo, zbog niske otkupne cene ovogodišnjeg roda, koja se kreće od 100 do 120 dinara, na Vidovdan 28. juna u Arilju je zakazan protest proizvođača malina zapadne Srbije, uz apel Asocijacije „Malinari Srbije“, da se potpuno prekine berba.

Izvor: Info LIGA

среда, 21. јун 2017.

NEMA DOGOVORA O CENI MALINE, NOVI SASTANCI DO 1. JULA



Do dogovora između proizvođača i izvoznika maline danas nije došlo na sastanku u Beogradu, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će novi sastanci biti održani do 1. jula i veruje da će se kroz dijalog pronaći prostor za dogovor.

- Do dogovora između proizvođača i izvoznika maline danas nije došlo, iako su malinari iz cele Srbije prvi put nastupili ujedinjeno, a cena od 120 dinara apsolutno je neprihvatljiva - rekao je predsednik Udruženja malinara Srbije, Dobrivoje Radović.


On je posle sastanka malinara, hladnjačara, predstavnika ministarstava trgovine i poljoprivrede i Privredne komore Srbije, rekao da izvoznici, hladnjačari, "ne mogu da se bogate na račun srpskog seljaka".

- Oni moraju da shvate da se ne mogu bogatiti na račun srpskog seljaka. Izvoznici, po meni monopolisti, koji su seli u Valjevu i dogovorili se da se od 120 dinara neće pomaći, stvorili su veliki problem za malinarstvo u celoj Srbiji - rekao je Radović novinarima.

Prema njegovim rečima, malinari traže od države da stane na put svemu što se dešava.

- Mi ćemo imati sednicu upravnog odbora asocijacije, donećemo stavove i najverovatnije će se obustaviti berba maline. Ovo nekadasnje crveno zlato je postalo gorko - naveo je Radović.

On je rekao da će sednica biti održana najkasnije u roku od četiri dana, a smatra da "seljaci mogu da pomere cenu".

- Prosečna cena izvoza za 2016. godinu je bila 2,30 evra, to je bila proizvođačka cena maline. Ove godine se traži 1,83 evra, to je nekih 222 dinara i minimalna cena ispod koje nemate zaradu - zaključio je Radović.

Direktor zemljoradničke zadruge Agro eko voće iz Arilja, Božo Joković, rekao je da je njihov zahtev na sastanku bio da "akutna cena" na nivou zapadne Srbije bude 150 dinara, na šta nisu dobili potvrdan odgovor.

- Smatramo da cena koja je data u Arilju, 125 dinara, nije zaslužena ni po kvalitetu ni po svemu. Mi imamo jedan veliki problem, u odnosu na prošlu godinu imamo umanjen rod, imali smo velike vremenske nepogode i problem sa radnom snagom, ovo su teški dani za srpsko malinarstvo - rekao je Joković.

On je naveo da hladnjačari ćute, dok država kaže da nema mehanizme pomoći.

- Mislim da ćemo danas ili sutra pustiti otvoreno pismo u kabinet premijera i predsednika da se ovo podigne na veći nivo, jer mislim da Privredna komora nije rešenje za cenu maline u 2017. godini - kaže Joković.

On je naveo da je njihov zahtev povećanje cene sa 125 dinara koliko je sada u Arilju, na 150 dinara što je cena na tržištu Srbije, dok će završnu cenu odrediti tržište.

- Kao i prošle godine, kada je malina krenula sa 140 dinara, a završila na 230, 240 dinara, tražili smo to i ove godine, ali za sada nema potvrdnog odgovora - zaključio je Joković.

Vlasnik hladnjače Master fruits, Rade Cvetić, kaže da su u sadašnjoj situaciji u problemu i proizvođači i hladnjačari.

- Proizvođači su u problemu zbog trenutno niske akutne cene, a hladnjačari jer ne znaju šta će se dešavati na svetskom tržistu. Sada hladnjačari izvoze robu od prošle godine, gde su se opekli i izgubili mnogo novca, jer su malinu prošle godine platili 230, 240 dinara, a sada je izvoze sa euro gubitka - objašnjava Cvetić.

On poriče da je u pitanju kartelsko udruživanje hladnjačara, jer "to nema nikakve logike pošto cenu određuje tržište".

- Vi se ne možete dogovoriti. Ima 560 hladnjačara u Srbiji, ovde ne može da se dogovori tri čoveka, a ne svi oni - rekao je Cvetić.

On je istakao da je cena od 120 dinara ono što se proizvođačima isplaćuje odmah kako bi namirili troškove, a da svaka isplata preko te sume zavisi od cene maline na svetskom tržištu.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Branislav Nedimović, rekao je da će se novi sastanak održati u roku od 10 dana kako bi se analiziralo tržište na nivou Evrope i sveta.

- Činjenica je da tržište diktira cenu i da danas nije napravljen pomak, to što zajedno razgovoraju malinari i hladnjačari, ljudi iz PKS, ministarstva trgovine i mi iz ministarstva poljoprivrede, to je bolje u odnosu na bilo kakve radikalne metode - rekao je Nedimović.

On je naveo da očekuje da će u narednim danim cena maline rasti i da će biti prostora za dogovor.

- Ne gubim nadu, u ovo smo ušli u februaru kada smo razgovarali sa 750 malinara. Činjenica da hiper proizvodnja postoji u krajevima oko Srbije, da svi to rade, cena je bila dobra dve godine, moramo dati sve od sebe da zadržimo naše pozicije - rekao je Nedimović.

Ministar je istakao da je važno zaštiti proizvođače i da će u to pogledu biti doneto nekoliko mera, poput Zakona o regulisanju tržišta pojloprivrednih proizvoda koji je spreman za razmatranje u novom mandatu vlade.

On je naveo da Srbija izvozi više od 95 odsto proizvedene maline, kao i da pokazatelji u poslednjih šest meseci dokazuju da malina "ide jako dobro".

- Izvezli smo 50.000 tona malina za zadnjih pet meseci, to je jako dobro. Pojačali smo mere kontrole na granici da ne bi nešto ušlo u našu zemlju što može da ugrozi izvoz maline. Mora još da se radi sa obe strane, mi smo danas pokušali da približimo stavove, ali ne može problem koji postoji 20 godina da rešimo za pet minuta - naveo je Nedimović.

On je kazao da će se do 1. jula opet razgovarati i da je važno negovati dijalog, jer tako postoji i mogućnost za rešenje.

Izvor: Blic

недеља, 18. јун 2017.

MINISTAR BRANISLAV NEDIMOVIĆ U UTORAK SA MALINARIMA RAZGOVARA O CENI



Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović najavio je danas da će u utorak, 20. juna razgovarati sa predstavnicima Udruženja proizvođača malina da bi se rešili problemi u vezi s otkupnom cenom i sprečilo narušavanje tržišta.

Nedimović je za TV Pink rekao da je u Jablaničkom okrugu 450 hektara zemljišta pod malinjacima, a da je 2015. godini bilo 250 hektara.

"Imamo progresiju prouzrokovanu dobrom cenom malina. Ove godine imamo poremećaj na tržištu", rekao je Nedimović.

On je istakao da Ministarstvo poljoprivede ne može da određuje cenu ovog voća, ali da može da preko inspekcijskih organa i nezavisnih tela da "reaguje na terenu i završe priču oko malina".

Proizvođači iz svih krajeva Srbije su nezadovoljni ovogodišnjom otkupnom cenom od 100 do 120 dinara za kilogram malina, zbog čega su protestovali u subotu u Arilju.

Izvor: N1

уторак, 13. јун 2017.

MALINARI NEZADOVOLJNI - CENA NISKA, ROD PREPOLOVLJEN (VIDEO)



Svake godine u ovo vreme govori se o malinama i o tome ko je u pravu, proizvođači ili otkupljivači, da li je cena malina na tržištu niska ili realna i da li i kako država može da arbitrira. Dok su malinari nezadovoljni cenom od oko 120 dinara koja, kažu, ne može ni troškove da pokrije, iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da oni ne mogu da utiču na cenu, već da je u njihovoj nadležnosti da kroz delovanje institucija za sve obezbede iste uslove.

Malinare brine rod i cena otkupa a, kako navode, problem je i sa manjkom berača jer su se mnogi opredelili da i sami zasade malinjake i rade za sebe.

"Kao i obično, cena je problem, početak je berbe a još se ništa ne zna. Rod će biti manji za 35 do 50 odsto a i kvalitet je slabiji ove godine. Cena od 130 dinara ne može da pokrije ni 50 odsto troškova", kaže predsednik Unije proizvođača "Srpska malina" Milutin Živković.

Ističe da proizvođači od države očekuju da sedne za sto sa hladnjačarima.

"Nećemo da država bude samo posrednik već da se stvarano utvrdi kolika je realna cena", kaže Živković.

Savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić ukazuje da su na jučerašnjem sastanku radne grupe, na kome su učestvovali predstavnici ministarstva poljoprivrede, trgovine, malinari i hladnjačari, glavne zamerke malinara bile da se hladnjačari udružuju.

"Mi smo kao Ministarstvo delovali preko nadležnih organa. Ako nadležni utvrde da je udruživanja bilo, delovaćemo što znači da će nadležni organi kazniti sve one koji se bave nelegalnim uređenjem tržišta", napominje Lučić.

Kaže da Ministarstvo poljoprivrede ne može da se bavi cenom maline, ali možemo, dodaje, da kroz delovanje institucija obezbedi za sve iste usove.

Prema njegovim rečima, došlo je do poremećaja tržišta i to ne samo na nivou Srbije, već i na evropskom i svetskom nivou.

Komentarišući navode malinara da otkupljivači uvoze malinu lošijeg kvaliteta pa mešaju sa domaćom, Lučić navodi da to po zakonu nije zabranjeno.

"Do izvoznika je da li će to dozvoliti. Kontrola kvaliteta je nešto na šta se posebno obraća pažnja, delovali smo u roku od 12 sati od prijave takvih događaja. Pokušavamo da sprečimo sve neregularnosti i bićemo dosledni u sprovođenju tih mera", ističe savetnik ministra poljoprivrede.

Ukazuje da će prelazne zalihe maline biti oko 30.000 tona, te da zvaničnici podaci govore da je šteta zbog loših vremenskih uslova od 20 do 25 odsto.

"Višnja je krenula sa cenom od 40 dinara a svi podaci govore da će imati cenu i oko 100 dinara, jagoda je drastično poskupela, šljiva je poskupela sa 15 na 25 dinara. Nadamo se da ćemo tako uspeti da kompenzujemo štetu", istakao je Lučić.

Izvor: RTS

среда, 07. јун 2017.

"MALINARI SRBIJE" TRAŽE SMENU LUKIĆA



Asocijacija udruženja proizvođača malina i drugog jagodičastog voća “Malinari Srbije” reagovala je na osnovu vesti da je dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo kažnjen dva meseca po 20% od plate zbog izjave o istinitom i činjeničnom stanju u kom se nalaze srpski malinjaci.

“Predstavnici “Malinara Srbije” su na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, zahtevali od nadležnih da nosioci procene o stanju u malinjacima i štetama, kao stručni kadar budu Institut za voćarstvo, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Ministarstva poljoprivrede i poljoprivredni inžinjeri zaposleni u lokalnim samoupravama. Dr Aleksandar Leposavić, koji je dao izjavu da je oštećenje u malinjacima i do 50% i da se nalaze u veoma teškom stanju je izneo istinite činjenice, a to su komisije na terenu i potvrdile”, ističu iz udruženja “Malinari Srbije”.

Na sednici Upravnog odbora Asocijacije “Malinari Srbije”, održanoj juče doneta je odluka da se traži smena Milana Lukića, direktora Instituta za voćarstvo “Čačak”, zbog kažnjavanja dr Aleksandra Leposavića.

уторак, 06. јун 2017.

DOKTOR NAUKA KAŽNJEN ZBOG DAVANJA IZJAVE DA SU MALINJACI U OČAJNOM STANJU



Doktor nauka Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo kažnjen je sa 40 odsto od plate (dva puta po 20 odsto) zbog toga što je u izjavi Glasu zapadne Srbije, rekao da su malinjaci u očajnom stanju i da je prognozirana šteta nakon snega i mraza ovog proleća oko 50 odsto.

Direktor Instituta za voćarstvo dr Milan Lukić, rekao je u razgovoru povodom ovog slučaja da se “pravila moraju poštovati” i da niko nije smeo davati izjave bez odobrenja.

“Institut je član radne grupe Ministarstva poljoprivrede i izašao je sa procenama da su štete u malinjacima oko 40 odsto, a onda se Leposavić oglasio i kazao da su malinjaci u katastrofalnom stanju što se ne poklapa sa našom analizom”, navodi Lukić i dodaje da svaki zaposleni u Institutu, čak i doktor nauka, mora zatražiti dozvolu od direktora da bi dao izjavu za javnost.

Sa druge strane, dr Leposavić, inače član komisije koja je proveravala zasade malina i utvrđivala štetu.

Leposavić je na Agronomskom fakultetu u Čačku diplomirao 2001. godine, a magistrirao 2009. Pet godina kasnije doktorirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Član je naučno voćarskog društva Srbije, Saveta ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i Komisije za priznavanje sorti jagodastih vrsta voćaka.

U nastavku pročitajte šta je Leposavić tačno rekao o stanju u malinjacima

Malinjaci u očajnom stanju, a biće još gore

Malinjaci su u veoma lošem stanju u odnosu na prošlu godinu za skoro 50 odsto, a tek nastaju problemi, zbog prelaska iz vlažnog u sušnu period doći će do intezivnijeg sušenja i novih bolesti i štetočina, kaže u izjavi za "Glas zapadne Srbije" profesor Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo.

On dodaje da sve ukupno ne obećava dobar rod, a i pitanje je kvaliteta.

Što se tiče proizvođača preporuka je da strogo poštuju propisane koncetracije i dozvoljena sredstva da ne bi došli u situaciju sa reklamacijama, pošto su najave da će biti rigoroznije kontrole”, rekao je Leposavić.

Prema njegovim rečima, sličnu situaciju imaju i Poljaci, njima je zima napravila mnogo veće štete nego nama, tako da se očekuje deficit maline na svetskom tržištu.


понедељак, 05. јун 2017.

VAUČERI REGULIŠU STAŽ SEZONSKIM RADNICIMA


Novim zakonom o privremenom radnom angažovanju trebalo bi da se sezoncima plaćaju doprinosi za posao do 90 radnih dana.

Sezonski radnici, posebno oni u poljoprivredi, ne bi više trebalo da rade na crno. Usvajanjem novog zakona o privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, beračima trešanja, jabuka, malina i kajsija bi se za tih nekoliko meseci rada uplaćivali doprinosi, što sada nije slučaj.

Ministarstvo rada, koje priprema zakon, trebalo bi da uvede još jedan fleksibilan oblik rada i da obezbedi da nosioci individualnog poljoprivrednog gazdinstva angažuju radnike po tom osnovu. Time bi se stvorili uslovi za smanjenje rada na crno, koji je naročito prisutan u poljoprivredi.

U resornom ministarstvu za „Politiku” kažu da će se novim zakonom urediti rad do 90 radnih dana na sezonskim poslovima, koji se pojavljuju povremeno i privremeno u poljoprivredi.

Za ovaj posao će moći da se angažuju radnici na jednostavniji način –uz uplatu doprinosa i poreza za svaki dan rada. Obrazovana je radna grupa koju čine predstavnici relevantnih ministarstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, reprezentativnih socijalnih partnera na republičkom nivou i PKS, koji rade na pisanju ovog zakona, kažu u ministarstvu, ali ne mogu da preciziraju kada bi zakon mogao da zaživi.

Iskustva sezonaca su manje-više ista. Kako kažu, angažuju ih poslodavci u određenom trenutku, oni rade nekoliko dana i za taj posao uglavnom dogovaraju dnevnicu, koja se razlikuje u zavisnosti od vrste posla i mesta gde se radi, a za deset sati rada iznosi oko 1.500 do 2.000 dinara.

Među sezoncima su i mladi, ali i vremešni. Niko od njih, međutim, dok su radno angažovani ne ostvaruju niti radni staž, niti postoji bilo kakva evidencija da su negde radili. I sam ministar rada Aleksandar Vulin je više puta ponovio da je ovaj zakon važan u borbi protiv sive ekonomije, jer svake godine na sezonskim poslovima u poljoprivredi bude angažovano oko 300.000 radnika na crno, koji nemaju gotovo nikakva prava.

Jedan od predloga koji bi rešio status sezonaca jeste uvođenje vaučera-markice, koje bi poslodavci kupovali. Ovakav sistem već postoji u Hrvatskoj, gde svake godine raste broj korisnika vaučera, a poslodavci su dobro prihvatili taj pojednostavljeni sistem prijavljivanja, odnosno zapošljavanja radnika.

Upravo bi, ukoliko sistem vaučera zaživi i u Srbiji, to bio dokaz da su uplaćeni porezi i doprinosi za vreme dok je radnik bio angažovan na polju.

Poslodavci bi u tom slučaju kupovali onoliko vaučera koliko im je potrebno za taj dan, ili određen broj dana, u zavisnosti od toga koliko će radnika angažovati. Praksa zemalja koje su uvele vaučere je da sezonac ima i knjižicu koja će predstavljati ugovor između poslodavca i njega i u koju će se vaučer lepiti.

U tu knjižicu bi se upisivali i svi drugi podaci o radnom angažmanu, iznos ili naknada koju zaposleni dobija kao dnevnicu, što će omogućiti da se radniku staž evidentira u Fondu PIO.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata podržava donošenje zakona o privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

– Oni koji rade na crno sutra ne mogu da računaju na penzijsko i invalidsko osiguranje i zato im je u interesu da ih poslodavac prijavi. Samo što donošenje zakona neće biti dovoljno samo po sebi. Potrebno je da poslodavci budu kontrolisani – kaže Ranka Savić, predsednik ASNS.

Statistika pokazuje da od ukupno 570.696 neformalno zaposlenih, odnosno neprijavljenih, oko dve trećine (374.879) radi u poljoprivredi. U odnosu na prethodnu godinu, povećanje neformalne zaposlenosti je posebno uočljivo beš tu tom sektoru – devet odsto, odnosno 30.809 ljudi.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da su o ovom zakonu razgovarali i na Socijalno-ekonomskom savetu i da ga poslodavci pozdravljaju.

– U interesu i radnika i poslodavaca, koji legalno rade, jeste da se i oni koji drže radnike na crno, uvedu u legalne tokove. Poslodavac koji bi prijavio sezonskog radnika uplaćivao bi poreze i doprinose koji bi punili i budžet države – kaže on.

S tim što njemu nije bliska ideja o vaučerima i hrvatskom modelu, o kome se kod nas često govori.
– Pre treba videti kako se sezonski radnici registruju u Holandiji kojoj svakog leta nedostaje oko 100.000 sezonaca. Vaučeri jesu jedan od predloga, ali treba razmotriti druge mogućnosti, ako ih ima. Važnije od svega je da i kada se taj zakon donese, a trebalo bi do kraja godine, da se on i primenjuje. I da se poslodavci kontrolišu da li ga poštuju – zaključuje Atanacković.

Izvor: Kamatica

субота, 03. јун 2017.

MANJAK MALINE ZA BOLJU CENU




Proizvođači "crvenog zlata" u Srbiji "sitno broje" do početka berbe. I stanje na svetskoj berzi prinosi obećavaju povoljniji otkup.

Za deset do dvadeset dana, armija od oko 20.000 berača "crvenog zlata" ući će u malinjake, proizvođači i otkupljivači već su "u klinču" oko otkupne cene, a kolika će ona biti najviše zavisi od ponude na svetskoj berzi i količine roda u domaćim zasadima. U Asocijaciji proizvođača jagodičastog voća "Malinari Srbije", koja okuplja oko 50 udruženja, na osnovu analiza tržišta očekuju prošlogodišnjih 220-240 dinara za kilogram novog roda.

- Već uobičajeno uoči berbe, hladnjačari izlaze sa cenama daleko ispod realnih. Međutim, prošlogodišnje zalihe su u martu i aprilu izvožene po ceni od 2,33 do 2,40 evra, a potražnja je do sada nezabeležena za ovaj period. Rod u Srbiji će zbog vremenskih neprilika biti manji za 50 procenata, a podbacila je i proizvodnja kod konkurencije u Poljskoj i u našem regionu - objašnjava Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije "Malinari Srbije". - Čak i sa prošlogodišnjom cenom, u situaciji kada je repromaterijal skuplji za 50 odsto nego lane a prinosi mali, biće ovo godina za preživljavanje domaće proizvodnje.

Zbog potcenjivačkog odnosa pojedinih otkupljivača, malinari traže da se pored Ministarstva poljoprivrede, u rešavanje problema sa otkupom uključi i Ministarstvo trgovine.

- Kada bi se dozvolio direktan, slobodan izvoz bez domaćih posrednika, videlo bi se kolika je realna cena srpske maline. Takođe, važno je početi sa utvrđivanjem geografskog porekla maline, kada bi se iz računice izbacila malina koju hladnjačari uvoze i mešaju sa našom, videlo bi se koliko će ovogodišnji rod podbaciti. Biće svakako daleko ispod standardnih 80.000 do 110.000 tona - dodaju malinari.

U užičkoj Poljoprivrednoj savetodavnoj službi kažu da će prolećni mrazevi, velika količina kišnice i grad u pojedinim mestima, uzeti svoj danak.

- Na vremenske neprilike, kao još jedna posledica, nadovezale su se bekterijske infekcije, u zasadima je stepen oštećenja od 50 do 80 procenata - kažu agronomi iz užičke Poljoprivredne službe.

Za proizvođače, dolazi vreme najvećih rashoda: samo u ariljskom, užičkom i ivanjičkom kraju, tokom berbe biće angažovano oko 20.000 najamnih radnika. Za svakog od njih potrebno je obezbediti dnevnicu od oko 2.000 dinara, hranu i krov nad glavom.

Najznačajniji srpski poljoprivredni izvozni "brend", u proseku, na račune izvoznika posle berbe, donosi oko 250 miliona evra.

LOŠ ROD I U SVETU

PREMA podacima "Malinara Srbije" dobijenim iz državnih institucija, ove sezone će za "crvenim zlatom" vladati prava jagma. U konkurentskim zemljama, rod je značajno podbacio: u Čileu za 50 odsto, pa je spao na svega oko 100.000 tona. U Poljskoj i u zemljama našeg regiona, berba je lakša čak za 70 procenata.

- Zato se dogodilo da smo u martu i aprilu imali izvoz naših uskladištenih zaliha, za 20 odsto veći nego ikada tokom prethodnih 20 godina - malinari ističu podatak iz Ministarstva poljoprivrede.