среда, 26. јул 2017.

"SVE IDE U PRILOG, OČEKUJEM VEĆU CENU MALINA"



Očekujem da se cena maline u narednom periodu poveća, a sve činjenice na tržištu idu tome u prilog, kaže pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević.

Sastanak sa predstavnicima udruženja malinara iz Vojvodine je plod naše kontinuirane komunukacije i namera da u narednom periodu zajednički razvijamo strategiju malinarstva u Vojvodini, rekao je Radojević.

Radojević je nakon sastanka kom je prisustvovao i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao da očekuje da se cena maline u narednom periodu poveća, te dodao da sve činjenice na tržištu idu tome u prilog. 

"Na primeru maline iz Centralne Srbije vidimo kako je podignut nivo akontne cene i očekujemo da se isto tako desi i po pitanju maline u Vojvodini, a to kažem pre svega zbog toga što će se malina u Vojvodini brati do oktobra, za razliku od maline iz Centralne Srbije, koja se praktično završava u narednim danima", naveo je Radojević. 

On je podsetio da resorni sekretarijat ima niz novih podsticajnih mera, između ostalog i za nabavku elemenata za zaštitu grada, gde je posebno prepoznato jagodičasto i bobičasto voće što nije bio slučaj do ove godine. 

"Kroz naše konkursne linije po prvi put se primenjuju i mreže za zasade i značajno smo povećali sredstva za opremanje hladnjača u odnosu na prošlu godinu kada smo opredili 35 miliona dinara, sada smo izdvojili 145 miliona, a maksimalni iznos po korisniku je povećan sa tri na pet miliona dinara", kazao je Radojević. 

Po njegovim rečima u narednom periodu razmišljaće o tome da proizvođači objedinjeni u zemljoradničke zadruge imaju mogućnost da povuku više sredstava za opremanje hladnjača. 

"Tako bi bili u mogućnosti da sufinansiramo 50 odsto izgradnju hladnjače zavidnog kapaciteta, koja bi zadovoljila potrebe malinara u toj regiji", naveo je Radojević. 

Radojević kaže da prisustvo ministra Nedimovića na sastanku ukazuje na to da želi da razume specifičnost problematike proizvodnje maline u Vojvodini u odnosu na one u Centralnoj Srbiji. 

"Na današnjem, vrlo kontruktivnom sastanku smo zajednički zaključili da ćemo kroz naše mere u narednom periodu zajednički sa referentnim predstavnicima malinara u Vojvodini koji su danas prisustvovali sastanku uskladiti naše mere i podržati ih", kazao je Radojević. 

U prilog povećanju cene maline, kaže, ide i činjenica da je malina u Poljskoj u vrlo nezavidnoj poziciji u odnosu na očekivani prinos. 

"Procena je da u Vojvodini imamo oko 1.000 hektara sa tendencijom rasta i upravo iz tog razloga svi relevantni i nadležni organi u pokrajini i republici moraju da uvaže malinarstvo kao jednu od razvojnih grada poljoprivredne delatnosti i da shodno tome opredelimo mere agrarne politike", rekao je Radojević. 

Malinari će u ovoj godini, kaže, biti u jednoj meri u nezavidnoj poziciji pre svega zbog lošeg prinosa. 

"Naravno da visina prinosa utiče i na cenu koštanja u odnosu na fiksne i varijabilne troškove i u tom smislu možemo reći da nas očekuje teška godina, ali svakako da sa povećanjem akontne cene u Centralnoj Srbiji možemo očekivati i povećanje cene u Vojvodini", podvukao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu. 

Danilo Šćepanović, proizvođač iz Ratkova, kaže da je današnjim sastankom načinjen prvi korak ka nastojanju da se pronađe rešenje koje će zadovoljiti sve strane, te da konačno rešenje nije postignuto. 

"Mi se borimo da dobijemo akontnu cenu, ništa konkretno nije dogovoreno, ovo je samo prvi razgovor i očekujemo da već sledeće nedelje razgovori budu nastavljeni dok ne dobijemo konačno rešenje, mi nećemo odustati jer je u pitanju naša egzistencija", rekao je Šćepanović i dodao da od države očekuje da pomogne u rešavanju problema oko cene maline i u tome da se zakoni pođednako primenjuju na celoj teritoriji Srbije.

Izvor: B 92

среда, 19. јул 2017.

PROIZVOĐAČI MALINA PONOVO IZIGRANI; AKO IMA DRŽAVA NE ISPUNI ZAHTEVE, OD PONEDELJKA STUPAJU U ŠTRAJK GLAĐU!



Proizvođači malina tvrde da su ih hladnjačari ponovo izgirali, ništa ni od akontne cene od 160 dinara po kilogramu. Od ponedeljka stupaju u štrajk glađu u Beogradu.

Upravni odbor malinara Srbije zatražio je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da do nedelje nađe rešenje za nagomilane probleme malinara i proizvođača kupine u Srbiji, a ako se to ne desi, predstavnici malinara od ponedeljka počeće štrajk glađu u Beogradu, ispred zgrade Predsedništva Srbije.

"Mi od Vučića ne tražimo da nam država da pare za malinu, nikoga ne uslovljavamo, mi samo tražimo da se ispuni ono što nam je iz vlasti obećano – da cenu maline diktira tržište i tržišni principi a ne monopol i monopolisti.

A znamo, na osnovu informacija koje imamo da u svetu potražnja za nekada crvenim, a sada gorkim crnim zlatom, za malinom raste", kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacijem malinara Srbije.


Malinari će, kako najavljuje Radović, u petak prikupljati potpise proizvođača koji su nezadovoljni otkupnom cenom i stanjem u ovoj proizvodnji, predaće te potpise u petak predsedniku Vučiću a ako ne bude rešenja, od ponedeljka počinju štrajk glađu.

"Da sve bude gore nije ispunjeno ni obećanje koje su hladnjačari dali na poslednjem sastanku sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem. Na tom sastanku koji je održan u subotu, predstavnici hladnjačara izašli su sa predlogom da akontna otkupna cena bude 160 dinara po kilogramu, da će tu cenu primeniti najdalje za 48 sati. Evo, danas je sreda, osim hladnjače „Stanić“ u Arilju, koja je akontnu cenu podigla sa 143 na 153 dinara, druge hladnjače, 99 posto njih, nisu ispoštovale to obećanje", kaže Radović.

Po njegovim rečima, stanje u proizvodnji maline iz dana u dan je sve teže.

Zbog loših vremenskih uslova, vrućeg vetra koji je destkovao rod, prinosi su spali na 30 do 50 kilograma po aru, malinari nemaju novca da isplate berače...

Izvor: Kurir

уторак, 18. јул 2017.

EVO ŠTA SU ZAKLJUČILI NAŠI MALINARI POSLE POSETE KONKURENCIJI U POLJSKOJ



Poljska, kao najveći konkurent Srbiji po proizvodnji maline, ne bi trebalo da utiče na razvoj malinarstva kod nas, niti na formiranje cene, jer im je malina slabijeg kvaliteta nego naša. Sve to im međutim ne smeta, da kada oni utvrđuju cenu, u obzir prate šta se dešava u Srbiji.

Radni tim koja je formirana u Vladi Srbije obišla je zasade i prisustvavala je berbi maline i razgovarala sa proizvođačima, a sem toga naša delegacija posetila je i tri hladnjače i jednu kooperativu u Poljskoj. Božo Joković, predstavnik proizvođačke grupacije malinara iz Radnog tima, kao i direktor zemljoradničke zadruge "Agro Eko Voće" u Arilju, kaže da nakon posete i sagledavanja stanja u Poljskoj zaključak je "da ispada da smo sami sebi najveći konkurenti".
- Poljska nema sortiment maline da nama konkuriše, nema tržišta kao mi - Francusku, Nemačku, Skandinavske zemlje, Japan, Kanadu, Ameriku. Njihova malina je najbliža našem boljem originalu. Sadržaj šećera po briksu im je 8,3 odsto za razliku od ariljske koja ima 13,5 odsto. Nemaju ni kulturu branja, a malinu beru u gajbice koje su bez otvora i u njih staje tri do četiri kilograma ploda. Gajbice smeštaju u komore hladnjača u kojima smo videli i bare od isceđene maline lošeg kvaliteta - priča Joković.

Naš saogovornik ističe da su u razgovorima s poljskim kolegama saznali da je osnova za formiranje početne cene trenutno stanje na tržištu kao i procena roda u Srbiji.

- Poljska nikako ne može biti konkurent po kvalitetu malini proizvedenoj u zapadnoj Srbiji gde je stacionirano Ariljsko malinogorje sa specifičnim geo-poreklom. A osnova svega su vrhunska organoleptička svojstva malina vilameta i mikera. Kada je reč o kvalitetu maline, dobru malinu imaju: Mačva, Podrinje, centralna Srbije, kao i južni deo Srbije gde se, takođe, proizvode sorte vilamet i miker. Iako je malinartvo u Vojvodini u povoju, mogu reći da je kvalitet tamošnje polke i polane za dva koplja iznad kvaliteta tih sorti u Poljskoj - kaže Božo Joković.

Izvor: Blic

субота, 15. јул 2017.

POSTIGNUT DOGOVOR; EVO KOLIKO ĆE KOŠTATI MALINE!?



Na današnjem sastanku prizvodača maline i hladnjačara sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem postignut je dogovor da akontna cena maline bude 160 dinara.

Ministar Nedimović rekao je Tanugu da se u narednom periodu očekuje trend rasta cene, jer na tržištu postoje dobre, povoljne okolnosti, a da se još bolja cena očekuje u avgustu i septembru.

"Imamo dosta proizvođača iz okolnih zemalja koji prodaju jeftinu malinu i mislim da sa skladištenjem i čuvanjem maline na neko vreme i kasnije izbacivanjem na tržište može postići mnogo bolja cena", pojasnio je ministar.

On je dodao da su na današnjem sastanku analizirali izveštaj radne grupe o ceni, kvalitetu, i količini maline na konkurentnim tržištima, kao što je Poljska.

"Što je dobro kvalitet maline u Srbiji je ove godine znatno povoljniji nego na drugim tržištima. Ono što je činjenica nisu te cene tako velike ni na drugim prostorima - Poljskoj", kaže ministar.

Kako kaže pratiće se stanje na tržištu i dodaje da su proizvođači rekli da daju akontativnu cenu, ali da ukoliko cena na tržištu budu veće oni će cenu maline povećavati.

Predstavnik Udruženja Vilamet Milan Dukić iz Arilja kaže da je došlo do zajedničkog dogovora da se akontna cena poveća na 160 dinara , što ne znači da cena neće rasti i dalje.

"Bitno je da je u Poljskoj mnogo lošija malina i da je lošijeg kvaliteata. S obzirom da je cena bila kao kod nas sada je korigovano u korist naših proizvođača", rekao je Dukić Tanugu.

четвртак, 13. јул 2017.

PROIZVOĐAČI IZ R.SRPSKE I BIH DOŠLI U ARILJE DA ZAJEDNO PODIGNU CENU MALINE (VIDEO)



Oko 120 predstavnika iz preko 40 udruženja proizvođača malina okupljenih u Asocijaciju „Malinari Srbije“ okupilo se u Arilju na sastanku sa kolegama iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Jedina tema prvog međudržavnog skupa proizvođača, bili su aktuelni problemi u proizvodnji i prodaji ovog voća.

Proizvođače iz BiH predstavljala su tri delegata koje je predvodio Edin Mameledžija, predsednik Asocijacije „Zajedno za BH malinu“.


- Potpisan je predugovor o tehničkoj saradnji između dve asocijacije, dok se njegovo zvanično parafiranje očekuje ovih dana na jednom od graničnih prelaza između Srbije i Bosne. Biće to posle 23 godine nakon rata, prvi "saveznički pakt" koji će pokazati da možemo zajedno pronaći rešenje problema malinara sa obe strane Drine. Veoma je važno da budemo zajedno, jer smo u sred pokušaja pljačke proizvođača - rekao je Edin Mameledžija.

Mameledžija kaže da su problemi malinara u BiH i u Srbiji potpuno identični. Bosanska malina poslednjih godina beleži značajan porast proizvodnje, a najviše se gaji u Unsko-Sanskom, Srednjebosanskom i Zeničko –Dobojskom kantonu i Republici Srpskoj. Sa oko 4.000 hektara pod ovim voćem 2014. godine, površine su danas učetvorostručene.

- Mogu slobodno reći da smo sastavili dve države za jedan sto i to je jako dobro. Dogovorili smo se da još jednom pozovemo nadležna ministarstava da nam pomognu u rešavanju problema pre svega otkupa, a dotakli smo se i teme moguće zajedničke protivgradne zaštite na teritorijama dve države - dodaje Mameledžija.

Predsednik Asocijacije „Malinari Srbije“, Dobrivoje Radović koji je predsedavao skupom u Arilju, rekao je posle sastanka da su učinjeni prvi važni koraci u saradnji proizvođača iz ove dve države, a dogovoreno je i konkretnije zajedničko delovanje. Prema njegovim rečima, čeka se povratak radne grupe Vlade Srbije iz Poljske, koja je u ovu zemlju otputovala pre nekoliko dana sa ciljem da se na licu mesta upoznaju sa načinom formiranja slobodne otkupne cene ovog voća.

Prema Radovićevim rečima, stav radne grupe se očekuje do petka, a ukoliko ne bude pomaka, uslediće radikalnije mere i blokade sa obe strane Drine.

Peticija za cenu malina

Asocijacija „Malinari Srbije“, danas je inače započela i potpisivanje peticije u kojoj se od proizvođača na čitavom području Srbije, traži da se izjasne da li se slažu da otkupna cena maline ove godine bude 1,83 evra. Potpisi u Ivanjici prikupljani su u centru grada, dok predstavnici Asocijacije potpise proizvođača sakupljaju i na terenu po mesnim zajednicama.

Izvor: Blic i TV Golija (Video)

недеља, 09. јул 2017.

POJAČANE KONTROLE BERAČA MALINA JER IMAJU JEDNU RUŽNU NAVIKU!?



Problem sa srpskom malinom nije samo taj što ne proizvodimo one sorte koje svetsko tržište želi, već i ružna navika berača da ne peru ruke, zbog čega uvoznici strahuju da naša malina može da prenese bolest prljavih ruku. Zato su pojačane higijenske kontrole berača, što je već dalo dobre rezultate.

Ranija loša reputacija oko higijene i danas obara cenu našeg "crvenog zlata".


Ili rukavice ili čiste ruke

Na ovaj problem upozorili su još pre nekoliko godina uvoznici iz Evropske unije, a takva malina, kažu naši stručnjaci, utiče i na obaranje prodajne cene.

Da je situacija ozbiljna, upozorio je i Veljko Jovanović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije, i zato su malinarima izdata i detaljna uputustva kako da postupaju i prilikom sadnje i prilikom berbe. Prema njegovim rečima, poseban problem kod naše maline je i nezadovoljavajuća higijena prilikom berbe.

Prijave da je malina zaražena NORO virusom

Kako za "Blic" kažu u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, kontrola je veoma važna, jer je ranije bilo slučajeva prijava zemalja članica EU koje su kupovale našu malinu da je ona bila kontaminirana NORO virusom. Taj virus kod zaraženog izaziva dijareju, bol u stomaku i povraćanje.

Ministarstvo za poljoprivredu zato je i uvelo i pojačalo kontrolu proizvodnje i berbe malina i kažu da te mere daju rezultate. Oni tvrde da je do sada Uprava za zaštitu bilja uzela 100 uzoraka malina i da ni u jednom nije pronađeno prisustvo NORO virusa. Ova kontrola biće sprovedena i narednih nedelja, a uzorak će se uzeti i kad kupine stignu za berbu.

Važna pravila

- Osnovno je da se maline ne sade u blizini gde se gaje životinje, skladišti stajnjak, odlaže otpad ili blizu mesta koja imaju tretman otpadnih voda. Vrlo je važno i da se za sve procese u toku uzgoja maline koristi čista voda. Virusi mogu da prežive u mnogim agrohemikalijama, zato je važno da se za primenu sredstava za zaštitu i ishranu bilja koriste samo čista voda - objašnjavaju u Upravi za zaštitu bilja.

Poseban akcenat je na higijeni berača. Ukoliko ne koriste rukavice prilikom berbe, ruke moraju obavezno da peru. U blizini parcele, moraju da budu postavljeni i pokretni toaleti.


- Pažnja mora da bude i na higijeni opreme za berbu, a gajbice moraju da budu čiste i da su dezinfikovane i da se održavaju. Ne smeju ni da se koriste za druge namene osim za berbu. Ako se transportno vozilo koristi za druge namene, pre i posle transporta mora da se temiljno očisti i opere, a po potrebi i dezinfikuje - objašnjavaju u Upravi za zaštitu bilja.

Perite ruke sapunom

Koliko je higijena bitna pri uzgoju pokazuje i to da je i Privredna komora Srbije izdala uputstvo beračima malina.

- Sad u jeku berbe na 40 ari imam dnevno oko devet berača. Svi oni moraju da peru ruke sapunom i vodom kada počnu berbu. Takođe, vodim računa da su svi zdravi, imamo i postavljen pokretni toalet sa posebnim delom za pranje ruku. U uputstvu koje smo dobili od hladnjače čak se kaže da berači nose kape. I toga se pridržavamo. Gajbe sa malinama ne spuštamo na zemlju, već su na najlonu - kaže Radoljub Todorović, uzgajivač iz Kuršumlije.
Izvor: Blic

субота, 08. јул 2017.

EVO ZAŠTO TREBA JESTI MALINU ŠTO VIŠE?!



U malinama najviše uživamo zbog jedinstvenog ukusa, no to je tek delić onoga što dobijamo u ovom lekovitom voću.

Bogata je antioksidansima

Malina je izuzetno bogata snažnim antioksidansima koji deluju protivupalno, sprečavaju delovanje štetnih mikroba i oštećenje telesnih stanica. Među njima su antocijanin (daje malini crvenu boju), resveratrol (usporava starenje), pterostilben (važan je za moždane funkcije) te elagitanin, koji se gotovo isključivo nalazi u malinama, a istraživanja pokazuju da smanjuje rizik od raka.

Sadrži vitamin C

Među antioksidansima u malini je i vitamin C – 100 grama plodova malina sadrži čak 44% preporučene dnevne količine vitamina C. U malini se nalaze i vitamini B grupe, te vitamini E i K. 3. Malina je dobar izvor kalijuma, a sadrži i gotovo sve ostale minerale, npr. magnezijum, mangan, bakar.

Čisti krvne sudove

Osim što je niskokalorična (100 g svežeg ploda maline ima otprilike 52 kalorije), malina obiluje vlaknima - odlična kombinacija za dobru probavu i zdravo srce. Naime, vlakna su nužna za pravilnu funkciju creva i "pročišćavanje" krvnih sudova.

Vitkost

Malina sadrži ketone koji povoljno deluju na šećer u krvi, te potiču metabolizam masti, sprečavajući tako njeno taloženje u organizmu. Neki preparati za mršavljenje sadrže ketone maline.

Zdrava koža i kosa

Za lepšu kožu i kosu trebalo bi da se uzima barem jedan obrok malina dnevno. Ekstrakti maline često se koriste u kozmetici za hidrataciju. Od semenki čileanske maline dobija se ulje bogato esencijalnim masnim kiselinama koje su sastavom "srodne" prirodnoj masnoći ljudske kože. Ulje čileanske maline koristi se i kao prirodno sredstvo za zaštitu od sunca.

Čaj za prehlade

Od listova maline priprema se lekoviti čaj (1 kašiku suvih listova maline prelijte sa 2,5 dcl vrele vode) koji se od davnina koristi kod menstrualnih tegoba i neplodnosti jer povoljno deluje na zdravlje materice. Čaj se preporučuje i kod prehlade, upale grla, kašlja, crevnih upala, proliva, hemoroida, kožnih bolesti.

Maline snižavaju temperaturu

U narodnoj medicini sok i sirće od maline koriste se za sniženje povišene telesne temperature.

Izvor: Alo

четвртак, 06. јул 2017.

MALINARI I IZVOZNICI IDU U POLJSKU DA UTVRDE CENU MALINA



Cena malina nije dogovorena na sastanku koju su u Vladi Srbije održali predstavnici Asocijacije malinara Srbije, izvoznici malina i ministri poljoprivrede i trgovine Branislav Nedimović i Rasim Ljajić. Umesto toga, dogovoreno je da se otputuje u Poljsku kako bi se utvrdila konkretna cena malina.

Malinari su uoči sastanka tražili da otkupna cena malina bude 200 dinara za kilogram, umesto ponuđenih 120.

Izvoznici malina su, sa druge strane, tvrdili da je cena malina u Srbiji takva jer na nju utiče niska cena maline u Poljskoj. Oni su zbog toga predložili da se otputuje u Poljsku i utvrdi konkretna cena ovog voća, a potom na nju doda bonus za kvalitet srpske maline.

Novi sastanka malinara i izvoznika očekuje se po povratku iz Poljske, što iz Asocijacije malinara očekuju da se desi do kraja sledeće nedelje.

Izvor: N1

MALINARI NA SASTANKU SA PREMIJERKOM U 14 ČASOVA. TRAŽE CENU OD 200 DINARA.



Predsednik Upravnog odbora Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je da će se predstavnici proizvođača malina sastati danas u 14 sati s premijerkom Anom Brnabić i razgovarati o rešavanju problema nastalih zbog niske otkupne cene tog voća.

On je rekao da ih je predsednica vlade pozvala na sastanak i da su krenuli za Beograd. Sastanak će biti održan u 14 sati u zgradi Vlade Srbije. Sastanku će prisustvovati i ministri poljoprivrede i trgovine, Branislav Nedimović i Rasim Ljajić.

Ponovio je da malinari traže veću otkupnu cenu malina, koja bi trebalo da bude oko 200 dinara za kilogram. U ovom trenutku cena maline uglavnom iznosi između 100 i 125 dinara, a u pojedinim slučajevima oko 150 dinara.

Radović je rekao da od države očekuju pomoć da se nađu kupci u inostranstvu koji će platiti traženu cenu maline i ispita ko od vlasnika hladnjača koje otkupljuju to voće u Srbiji diktira nisku cenu i sprečava da se podigne.

"Neki manji otkupljivači koji su spremni da plate tražene cene kažu da ne smeju da je podignu što ukazuje da postoji monopol", rekao je Radović.

Dodao je da je malina u svetu podbacila u rodu zbog raznih vremenskih nepogoda, kao i u Srbiji, i da je nema previše na tržištu pa nije logično da je cena niža nego prošle godine kada je bila veća ponuda.

Ta činjenica, prema njegovim rečima, potvrdjuje da neko diktira niske cene jer želi ekstremnu zaradu.

Radović je rekao da od Komisije za zaštitu konkurencije očekuje da što brže može utvrdi ko to čini.

Izvor: Kurir


понедељак, 03. јул 2017.

MALINARI TRAŽE SASTANAK SA VUČIĆEM I BRNABIĆ ZBOG NISKE CENE MALINE


Predstavnici proizvođača malina zatražili su danas sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić na kojem bi razgovarali o rešavanju problema nastalih zbog niske otkupne cene tog voća.

Na sastanku sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem oni su zatražili da nadležne institucije pokažu "da li je jači kriminal i monopol ili država".


Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je da proizvođači traže da se tržište "pusti" a ne da njime neko diriguje.

Malinari su ocenili i da bi realna cena trebala da bude oko 200 dinara za kilogram tog proizvoda.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ocenio je posle sastanka da je veći optimista u pogledu pronalaženja rešenja nego što je to bio slučaj posle prethodnih susreta sa proizvođačima i hladnjačarima.

- Ne priča se tonom kojim se pričalo prošli put. Preneću molbe proizvođača predsedniku i premijerki u cilju razvoja i opstanka malinarstva a proverićemo i sve navode koje smo danas čuli jer nas na to obavezuje vrednost izvoza malina od 270 miliona evra - rekao je Nedimović.

On je dodao da tržište određuje cenu maline a da nadležne institucije treba da spreče eventualne poremećaje na tržištu.

Sastanku u Ministarstvu poljoprivrede prisustvovao je i ministar trgovine Rasim Ljajić.

Direktor zemljoradničke zadruge Eko voće iz Arilja i predstavnik proizvođačke grupacije malinara Božo Joković rekao je da je sastanak protekao u radnoj atmosferi te da se došlo do osnovnog zaključka - da stanje nije dobro.


- Proizvođači su nezadovoljni s niskom cenom maline, hradnjačari tvrde da ne mogu to da plate skuplje... i mi smo izneli predlog da se do kraja nedelje zakaže sastanak gde će biti pozvani predsenik i premijerka Srbije - rekao je Joković.

Sav rizik na pleća malinara

Prema njegovim rečima, na sastanak će biti pozvan i neko od hladnjačara sa juga kako bi objasnio zbog čega je ove godine na tom delu terena data cena od 100 dinara kada svi znaju da je prošle godine završena cena bila od 240 dinara.

- Proizvođačke grupacije imaju veliki problem. Sav rizik koji se dogodio pao je na pleća malinara i mi ne možemo sami da iznesemo to breme. Moramo da napravimo tim i kada se završi sezona dogovorili smo se da sednemo i napravimo strategiju malinarstva u nekom dužem periodu gde nećemo imati ove turbulencije - rekao je Joković.

Direktor kompanije Hibrid Beograd i predsednik grupacije za biljnu proizvodnju pri PKS-u Duško Radulović ocenio je da sastanci idu u smeru razumevaja.

On je istakao da izvoznici nemaju upita niti da se od njih traže ponude te da u ovom momentu nemaju parametre da formiraju cenu.

Izvor: Blic


субота, 01. јул 2017.

VUČIĆ: CENU MALINE NE ODREĐUJE DRŽAVA VEĆ TRŽIŠTE



Razumem problem i muku malinara, ali država je praktično nemoćna po tom pitanju, jer rešenje zavisi od hladnjačara i cene na tržištu,na šta država ne može da utiče”, izjavio je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, prilikom posete Požegi.

Vučić ističe da su vrata njegovog kabineta i Vlade otvorena za sve nezadovoljne malinare koji mogu da mu se obrate.

“Ja mogu svakog da primim ko ima taj problem, ali pitanje je da li ćemo naći rešenje. Kad god sam mogao pomogao sam malinarima. Država ne može iz svog budzeta da izdvoji novac, jer onda bi bila u obavezi da to uradi svake godine kad nastane problem i sa svakim proizvodom, što je nemoguće”, naglašava Vučić.

Po rečima predsednika Vučića, na hladnjačare je koliko je Vlada bila u mogućnosti, izvršen određeni pritisak, tako da je cena maline koja je bila 120, sad već 160 dinara, ali po reakcijama malinara ni ta cena nije zadovoljavajuća.