среда, 30. август 2017.

MALINARI ĆE PROPASTI BEZ ZADRUGA


Udruženje zadrugara Srbije poziva malinare da učine jedino moguće, a to je da se organizuju u zadruge i prihvate pruženu ruku ministra Milana Krkobabića.
Predsednik Udruženja zadrugara Srbije Marko Subotin obaveštava javnost da je državaSrbija izgubila bitku sa bahatim hladnjačarima i da je malinare svojim nečinjenjem i popuštanjem dovela do ivice ambisa.

- Udruženje zadrugara Srbije poziva malinare da učine jedino moguće, a to je da se organizuju u zadruge i prihvate pruženu ruku ministra Milana Krkobabića, jer je očito samo on smogao snage da učini nešto konkretno i oživi zamrlo zadrugarstvo - istakao je Marko Subotin, a prenose vojvodjanskenovine.rs.

уторак, 29. август 2017.

MALINARI TRAŽE NOVI SASTANAK SA VUČIĆEM I BRNABIĆ



Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da će tražiti sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brabić na kome će osim razgovora o cenama malina zahtevati i veće subvencije i pomoć u sadnom materijalu i sredstvima zaštite.

On je za agenciju Beta rekao da otkupljivači nisu održali reč i podizali otkupnu cene malina, srazmerno cenama po kojima izvoze.


- Prosečna cena ko kojoj se kupuju maline u Srbiji je od 120 do 130 dinara po kilogramu, a maksimalna 160 dinara, iako otkupljivači izvoze to voće po cenama od dva do 3,5 evra - rekao je Radović.

Da bi se namirili troškovi proizvodnje neophodno je, prema njegovim rečima, da otkupna cena maline bude 220 dinara.

Malinari zbog elementarnih nepogoda i širenja virusa od države traže subvencije za obnovu voćnjaka jer su stradali ne samo stariji malinjaci već i oni od tri-četiri godine.

- Proizvođači malina zbog niskih otkupnih cena nemaju novca da ulažu u obnovu malinjaka pa nam država, ako joj je stalo do deviznog priliva, mora pomoći - rekao je Radović.

Ako izostane finansijska podrška, kako je ocenio, površine pod malinjacima biće značajno manje.

Radović je rekao da proizvođače malina savetuju stručnjaci da pored proizvodnje malina uzgajaju još neke poljoprivredne kulture da bi smanjili rizik od gubitaka.

- Ne znam čime možemo da se bavimo u brdsko-planinskom području koje je, što je dokazano, pogodno za uzgoj malina. Pšenica i kukuruz na takvim terenima može da se proizvodi samo u manjim količinama za sopstvene potrebe - rekao je Radović.

Dodao je da ljudi koji žive u planinskim područjima uzgajaju krompir, ali je proizvodnja tog povrća "još neisplativija jer ga često bace zato što ne mogu da ga prodaju".

SUŠA VEĆ UNIŠTILA NAREDNU BERBU; PROIZVOĐAČIMA MALINA CRNO SE PIŠE I U 2018.



Nepogode koje su prepolovile rod maline u užičkom regionu uzeće skup danak u prinosu „crvenog zlata“ i sledeće godine. Ako se tome doda i nezadovoljstvo proizvođača otkupnom cenom, jasno je da nam preti žestok pad proizvodnje.

Snegovi pod kojima su padale i zaštitne mreže, aprilski mrazevi, pa obilne prolećne kiše i letnje vrućine umanjile su rod maline za 30 do 50 odsto, a suša je već otela i deo narednog roda.


- Visoke temperature i fenski vetar, naročito na zasadima koji su okrenuti ka jugu a nemaju navodnjavanje, izazvali su ožegotine na listu, što dovodi do sušenja lastara. Kiša koja je pala donela je samo osveženje, a ako se suša nastavi, šteta će biti još veća. A tek idu nedaće koje donesi zima. Bude li se temperatura spuštala ispod 20 stepeni, moguće je da će rod naredne godine biti prepolovljen - objašnjava za „Blic“ Andrija Radulović, inženjer voćarstva u Poljoprivrednoj službi u Užicu.

U bajinobaštanskom kraju, kaže Radomir Gavrilović, predsednik Udruženja „Malina“, rod je ove godine na pojedinim mestima podbacio i 70 odsto. Aprilski mrazevi i suša, predviđa on, prepoloviće letinu i naredne godine.

- Malinari koji imaju zaštitne mreže i sisteme za navodnjavanje ubrali su tek 25 odsto od prošlogodišnjeg prinosa. Zasadi izgledaju tužno, stare stabljike su se osušile, a mlade požutele. Šansu da se predstojeći rod iole popravi ubila je ekonomski neisplativa cena od 120 do 130 dinara, koja narodu veže ruke da ulaže u zasade. Hladnjačari već proturaju priču da će malinu dogodine plaćati 80-90 dinara, što mnoge navodi da dižu ruke od posla od kojeg se moglo lepo živeti, a i država je imala koristi - kaže Gavrilović.

U Ivanjici je prošle sedmice održan protest malinara zbog nepoštovanja dogovora od otkupljivača da akontna cena bude 160 dinara. Po istom „papiru“ hladnjačari su prihvatili da do 1. septembra plate još 20 dinara, a da se prati trend izvoza i na osnovu njega koriguje cena. Jedan od predloga na skupu bio je rušenje hladnjača!

- Hladnjačari tvrde da je izvozna cena 1,3-1,5 evra, a mi smo od Ministarstva finansija i Uprave carina dobili crno na belo da je cena 2,04-3,5 evra. Plašim se da ćemo ubrzo, umesto srpske, jesti skuplju, a manje kvalitetnu bosansku i poljsku malinu - kaže Dragan Ostojić, član UO Udruženja „Užička malina“.

Svi dobili pomoć osim Užičana

Dragan Ostojić je prošle godine ubrao 10,5, a ove sedam tona malina. Za svaki kilogram beračima je plaćao 50 dinara, a njemu je, kaže, kad odbije uložena sredstva, ostalo 25 dinara po kilogramu.

- Sve opštine gde je podbacio rod napravile su procenu štete i dostavile podatke Ministarstvu poljoprivrede, koje je na neki način obeštetilo proizvođače, osim Užica. Pitali smo ministra Nedimovića zašto Užičani nisu dobili pomoć, a odgovor je bio „vaša lokalna samouprava nije dostavila podatke o šteti“ - navodi Ostojić.

Šteta za proizvođače oko 110 miliona evra

Srbija je 2016. godine izvezla 90.000 tona malina, a otkupna cena je bila 1,85 evra, što je oko 166,5 miliona evra. Ove godine rod je prepolovljen, što znači da su proizvođači samo po tom osnovu oštećeni za 83 miliona evra. Ako se tome doda niska otkupna cena ovogodišnjeg roda (1,17 evra/kg), šteta za proizvođače je dodatnih tridesetak miliona evra.

Izvor: Blic

среда, 16. август 2017.

U IVANJICI NA PREOBRAŽENJE PROTEST MALINARA



Asocijacija malinara Srbije najavila je mirne proteste 19.avgusta u 16 časova na platou isped Doma kulture u Ivanjici zbog niske otkupne cene ovogodišnjeg roda malina.Na ovaj način žele da iskažu nezadovoljstvo jer su, kako kažu, po ko zna koji put izigrani od strane otkupljivača i hladnjačara. Iako je na poslednjem radnom sastanku, kome su posredovali predstavnici resornog ministarstva i Vlade Srbije, načelno dogovoreno da će hladnjačari pratiti rast cena na inostranom tržištu i uskladiti ih sa našim, do toga nije došlo. I dalje se za malinu isplaćuje od 128 pa do maksimalnih 165 dinara.

Imamo zvanične podatke sa carina da su trenutne izvozne cene u proseku od 2 do 2,80 eura, mada su negde i preko 3 eura za maline, dok su kupine od 1,6 do 2,20 eura. Na sastanku u Vladi sa izvoznicima je dogovoreno da kako raste cena u izvozu tako raste i kod nas u otkupu na nivou čitave Srbije, i to je reč o akontnim cenama. Izigrani smo od strane hladnjačara, otkupljivača i izvoznika koji sad uslovljavaju proizvođače da ih isplate na postojeće, niske cene. Očekujemo da na ovom prvom protestu u Ivanjici bude veliki broj malinara, i ovo je znak upozorenja izvoznicima da ispoštuju datu reč. Nastavljamo sa protestima u Arilju, Užicu, Dragačevu, i širom Srbije dok ne ispune ono što je dogovoreno.- rekao je predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović.

On je naglasio da je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović pokazao veliko razmevanje i maksimalno se zalagao da proizvođači budu plaćeni za svoj rad, te da su hladnjačri na ovaj način obmanuli ne samo malinare već i njega i državu.

Izvor: info LIGA

уторак, 15. август 2017.

PROIZVOĐAČI TRAŽE 220, OTKUPLJIVAČI NUDE OD 125 DO 167 DINARA!?



Iako je berba maline pri kraju proizvođači još nisu uspeli da postignu konsenzus u vezi sa otkupnom cenom. Oni zahtevaju da cena ne bude niža od 220 dinara, što je iznos prosečne izvozne cene "griza", ali i da država kontroliše otkup i izvoz tog voća.

Međutim, otkupljivači i izvoznici, koji malinu trenutno plaćaju od 125 do 167 dinara, ocenjuju da je zahtev proizvođača nerealan. Podsećanja radi, malinari su još u martu i aprilu tražili od predstavnika države (pa čak i organizovali proteste) da malinu proglasi za strateški proizvod, zatim da suzbije monopol hladnjača i izvoznika, kao i da konačno uredi otkup i trgovinu tim voćem. Ali, sve je i dalje u fazi pregovora. I to uprkos činjenici da je pre nekoliko meseci formirano radna grupa koja bi trebalo da ponudi rešenja u domaćem malinarstvu, dok je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, u razgovoru sa malinarima u Prijepolju, poručio da "treba obezbediti malinarsku proizvodnju za duži vremenski rok" i najavio da će ponuditi mere koje se tiču sadnog materijala, proširenja tržišta i problema sa elementarnim nepogodama. Osim toga, on je naveo da bi trebalo osmiliti plasman tog voća i na tržištima izvan zapadne Evrope.

Uz opasku da se akontna cena kreće od 125 do 167 dinara, da je prinos po hektaru od tri do šest tona, te da je rod veoma kvalitetan ali je, zbog vremenskih neprilika, za 50,7 odsto niži nego prošle sezone kada je proizvedeno oko 83.000 tona, Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije, ističe da to udruženje, koje okuplja šezdeset članica, ne odustaje od cene od 1,83 evra, što je prosečna izvozna cena "griza".

- Izvoznici tvrde da se pre dvadesetak dana izvozna cena kretala od 1,40 do 1,47 evra, ali Uprava carina je obavestila naše udruženje da je minimalna cena iznosila 1,85 evra, cena "griza" bila je od dva do 2,10 evra, a najkvalitenija malina se izvozila po ceni od tri do 3,3 evra. Zato ćemo od Vlade Srbije tražiti informaciju u vezi sa kontrolom izvoza maline, kao i da se poštuje dogovor da otkupna cena prati rast izvozne cene. Ukoliko se taj dgovor ne realizuje, organizivaćemo veliki protest koji će krenuti iz Ivanjice. Na sastanku u Vladi Srbije, složili smo se da se krajem avgusta isplati akontna cena od 180 do 190 dinara, a da se razlika do 1,83 evra isplati do marta naredne godine, kada se očekuje najbolja izvozna cena. Postignut je i dogovor da se malinarima, zbog štete od nevremena, pomogne u sadnom materijalu, hemijskim zaštitnim sredstvima i veštačkom đubrivu - kaže za Biznis Radović i ukazuje na procene stručnjaka prema kojima je na svetskom tržištu maline manje od 30 do čak 60 odsto, te da je rod podbacio i u Poljskoj.

On tvrdi da je bilo inspekcijskih kontrola pojedinih hladnjača, ali da su vlasnici pravili velike probleme predsednicima udruženja malinara, jer su im inspektori govorili da su došli po prijavi tih udruženja. Radović dodaje da je to udruženje tražilo i angažovganje Uprave za borbu protiv organizivanoig kriminala.

I Borko Pavić iz užičkog udruženja Srpska malina ocenjuje da je zbog kasnih mrazeva i visokih temperatura ovogodišnji rod prepolovljen. Ističe, takođe, da je niska otkupna cena poremetila kompletnu sezonu, te da je bio problem kako platiti berače. "Očekivalo se da cena bude veća od 200 dinara i niko nije hteo da bere malinu za manje od 50 do 60 dinara po kilogramu, što je dnevnica od oko 3.000 dinara", kaže za Biznis Pavić i dodaje da bi realna otkupna cena trebalo da bude oko 220 dinara.

Kako bi malinari mogli da utiču na otkupnu cenu, ali i da se zaštite od monopola otkupljivača, savez Srpska malina namerava da gradi hladnjače u kojima bi proizvođači skladištili malinu, što je neka vrsta zadrugarstva.

- Tražili smo podršku ministra Nedimović, odnosno da nam obezbedi pristup evropskim fondovima za izgrdanju skladišta. Naše udruženje ima spremne projekte i za jedan takav projekat za celu zapadnu Srbiju zatražili smo podršku. Planirano je da tim poslom rukovodi udruženje Srpska malina i da u finanisranju učestvuje sa deset odsto, a da se ostatak novca obezbedi iz evropskih fodnova - objašnjava Pavić i procenjuje da će i sledeća sezona biti neizvesna, jer je veliki deo malinjaka uništen.

S druge strane, otkupljivači i izvoznici tvrde da je ovogodišnji rod približno isti kao prethodne i da tražena otkupna cena nije realna. "Rod maline u Srbiji je ove godine približno isti prošlogodišnjem, ali je prinos po hektaru u užičkom regionu smanjen. S druge strane, zasada maline je sve više ne samo u užičkim kraju, nego u celoj Srbiji", ocenio je Milan Stanić, vlasnik preduzeća Stanić d.o.o iz Arilja, koje je jedan od najvećih otkupljivača tog voća, a potom naveo da je tražena cena previsoka.

On kaže da Ministarstvo poljoprivrede ulaže veliki trud kako bi se problemi u malinarstvu rešili i da se nada da će se stanje u toj obalsti poboljšati. "Ne znam kakva će biti naredna sezona, ali moramo da vidimo šta se dešava sa konkurencijim na svetskom tržištu, jer je procena da je u Srbiji pod malinjacima oko 20.000 hektara", ističe Stanić i dodaje da je njegovo preduzeće otkupilo oko 5.000 tona maline ovogodišnjeg roda.

Ko je "stavio šapu" na otkupnu cenu

- Ne tražimo od Vlade Srbije da plati proizvođačima malinu iz državnog budžeta, već da se uredi tržište, da reaguju inspekcijski organi i da se spreči monopol otkupljivača i izvoznika, kako bi se utvrdilo ko zavlači ruku u džep malinara. Zatražili smo da nas informišu o rezultatima tih kontrola. Podsetiću da je prošle godine proizvedeno oko 83.000 tona, a prikazano je od 113.000 do 115.000 tona, što znači da je iz BiH, Poljske i drugih zemalja, uvezena velika količina maline. Tražimo, dakle, da država radi svoj posao i da dokaže da je jača od monopolista i pojedinaca koji se bogate na muci proizvođačau. Želimo da znamo u čiji džep odlazi razika u ceni između 90 evrocenti i 1,80 evra i ko je "stavio šapu" na otkupnu cenu. Ne želimo da uništimo izvoznike, već da s njima sarađujemo u obostranom interesu, kako bismo povratili poziciju svetskog lidera u proizvodnji i izvozu maline - komentariše Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Konkurencija diktira pravila igre na tržištu

- Zbog velike konkurencije na svetskom tržištu, ali i dobrog roda, izvozna cena maline je pala. Tako se, recimo, izvozna cene "rolenda", najkvalitetnije maline, kreće od 1,6 do 1,8 evra i nema mogućnosti da se isplati otkupna cena koju traže udruženja proizvođača. U užičkom kraju malinu smo otkupljivali po cenama koje su više nego u ostalim delovima Srbije i sada imamo problem kako da je plasiramo na inostrano tržište. U ovom trenutku mi malinu plaćamo od 145 do 155 dinara - komentariše Milan Stanić, vlasnik preduzeća Stanić d.o.o iz Arilja.

Izvor: Danas