четвртак, 24. мај 2018.

MALINARI SPREMAJU ŠTRAJK: TRAŽE PROSEČNU OTKUPNU CENU OD 1,75 EVRA PO KILOGRAMU


Proizvođači malina u celoj Srbiji uskoro će započeti proteste ako se na sastanku za sedam-osam dana ne dogovore sa otkupljivačima o ceni maline, rekao je danas pedsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

On je agenciji Beta rekao da proizvođači traže prosečnu otkupnu cenu od 1,75 evra po kilogramu, koliko košta najlošija klasa maline.

"Izvozne cene maline se kreću od 1,95 evra do 2,20 evra po kilogramu za 'rolen', najkvalitetniju vrstu", rekao je Radović.

Od države se, kako je rekao, ne traži nikakav novac, već samo da svojim autoritetom utiče na otkupljivače da dođu na razgovore i kontroliše ih da se ne ponašaju monopolski prilikom utvrđivanja cena, kao i da li plaćaju porez na dobit.

Belgijska firma Krops je, prema njegovim rečima, ponudila akontnu (garantovanu) cenu u decembru prošle godine od 100 dinara za kilogram malina, a ovih dana je kompanija Sirogojno ponudila 120 dinara.
Iskustva, kako je rekao, pokazuje da se na tu akontnu cenu kasnije, kada počne otkup maline i ponuda i potražnja iskristališu cene, malo doplati. ; ; "Otkupljivači, sasvim je očigledno, ucenjuju proizvođače niskim cenama da bi što više zaradili, a koliki im je profit može se videti po tome kako su ovih meseci uređivali dvorišta i zgrade oko hladnjača", rekao je Radović.

Dodao je da je "vozni park otkupljvača veći i skuplji nego Vlade Srbije".

"Otkupljivači se javno bahate, a proizvođači ne mogu da prežive", rekao je Radović. On je procenio da će ove godine rod maline biti upola manji jer je suša prošle godine uništila zasade, pa će to smanjiti prinos za oko 30 odsto, a dvadesetak odsto će biti šteta ove godine zbog grada koji je "prošarao" skoro celom Srbijom.

Radović je rekao da je problem i kako naći radnike koji uz hranu i smeštaj dnevno mogu da zarade od 1.800 do 2.500 dinara, zavisno od toga koliko naberu.

"Ako ne dogovorimo bar minimalnu otkupnu cenu od 1,75 evra po kilogramu zapustićemo malinjake, neki već jesu zbog niskih otkupnih cena, pa neka otkupljivači razmisle od koga će kupovati maline", rekao je Radović.

Izvor: Kurir

субота, 19. мај 2018.

SRPSKE MALINE ZARAŽENE OPASNIM VIRUSOM VRAĆENE SA MAĐARSKE GRANICE


Velike količine malina dolaze iz nelegalnih tokova sa područja KiM, BiH, pa čak i iz Poljske.

Jedna pošiljka srpskih malin a zaustavljena je na mađarskoj granici jer je u njima otkriven opasan norovius koji se najčešće prenosi prljavim rukama i lošom higijenom prilikom branja i transporta ovog voća.
Kamion sa malinama zaustavljen je na putu ka Francuskoj. Ovo nije prvi put da je srpska malina zaustavljena na granici. Potrošači iz EU su preko sistema RASFF za brzo uzbunjivanje na nebezbedne proizvode, čak 22 puta od 2009. godine upozoreni na zaraženu malinu i drugo jagodičasto voće iz Srbije. 

Zbog učestalosti problema sa ovim virusom, pre tri godine uvedene su strože kontrole na ovaj virus koje su obuhvatile detaljne kontrole svakog desetog kamiona koji je dolazio iz naše zemlje.

Milan Radojičić iz Udruženja malinara Vilamet kaže da je pojavu ovog virusa kriv nekontrolisani uvoz maline sumnjivog porekla.

- Velike količine maline dolaze iz nelegalnih tokova sa područja KiM. Prošle godine smo proizveli 63.000 tona malina, a izvezli smo oko 30.000 tona više. Veliki deo tog viška je došao iz BiH, sa KiM i iz Poljske, a kvalitet tog voća je sporan - kaže Radojičić za portal Telegraf.

On tvdi da naši ljudi rade savesno i čisto.




- Norovirus je bolest prljavih ruku i pojavljuje se zbog loše higijene. Garantujem da naši berači paze kako rade, a da se vodi računa i u hladnjačama. Važno je brati maline čistim rukama, zalivati ih čistom vodom i transportovati vozilom u kom nije prevožena stoka ili đubrivo. Mi pazimo, ali ko zna šta se sve nalazi u tim uvezenim pošiljkama - kaže Radojičić.

Nutricionista Milka Raičević kaže za Telegraf.rs da se ovaj virus nalazi svuda oko nas, ali da je problem ako se nađe u povećanim količinama. Infekcija norovirusom može prouzrokovati iznenadne napade teškog povraćanja i dijareje. Virus je vrlo zarazan, a najčešće se širi putem hrane ili vode koja je zagađena fekalijama. Proliv, bol u stomaku i povraćanje obično počinju 24 do 48 sati nakon izlaganja virusu.

- Simptomi norovirusa traju najčešće kratko i većina ljudi se potpuno oporavi bez lečenja. Međutim, za neke ljude - pogotovo bebe, starije osobe i osobe s nekim ozbiljnijim zdravstvenim stanjem, mogu da dobiju i teži oblik boelsti - kaže Raičević.

Ona napominje da je zato najvažnije podizati imunitet i prati voće i povrće pod tekućom vodom.

Izvor: Telegraf

уторак, 15. мај 2018.

CENA I GRAD "BERU" SRPSKE MALINE



Zašto je stanje u malinjacima loše i zašto je ova godina prekretnica u daljoj proizvodnji ovog voća. Sa neizvesnom otkupnom cenom uzgajivači ne mogu da podignu mreže i osiguraju malinjake.

Početna otkupna cena malina u Srbiji ove godine će, kako saznaju "Novosti", biti oko 100 dinara, na šta malinari odgovaraju da maline neće ni brati, jer nemaju računa.

- Iako je ostalo još malo vremena do početka berbe, mi nemamo predstavu o tome kolika će biti otkupna cena. To je izuzetno loša stvar - rekao nam je Miodrag Bogdanović, predsednik Udruženja malinara "Vilamet" iz Ivanjice.

Ističe da bi država trebalo da malinarima nadomesti štetu koju su pretrpeli usled grada. Šteta je pre tri godine dostigla sumu od 660 miliona dinara u ivanjičkom kraju, a proizvođači su dobili svega dva odsto od nastale štete, što je, prema njegovoj oceni, sramno.

Očigledno je da je proizvodnja malina u Srbiji u krizi, a od ovogodišnje otkupne cene, umnogome će zavisiti i sudbina srpske maline, koja je među najkvalitetnijima u svetu. Udruženja malinara ističu da će, zbog loših vremenskih uslova, rod biti prepolovljen u odnosu na prošlu godinu, kada je bio svega 50.000 tona, dok bi u odnosu na površine pod zasadima "crvenog zlata" ta brojka trebalo da premaši 100.000 tona. Poslednje nepogode su dodatno pogoršale situaciju i ugrozile ovogodišnju berbu u selima oko Arilja, Ivanjice i Guče.

- Stanje je sve lošije, a prinosi su sve manji. Sa neizvesnom cenom, s kojom se borimo svake godine, nemoguće je podići zaštitne mreže i osigurati malinjake. To je neisplativo. Recimo, pretprošle godine kilogram malina je koštao 230 dinara, a lane je, kada je bio manji prinos, cena bila svega 120 dinara. Taj apsurd ne može niko da objasni. Rešenje je u tome da država bude koordinator između proizvođača, hladnjačara i izvoznika i da se unapred sve dogovorimo. Jedino tako možemo da sačuvamo srpsku malinu i 250-300 miliona evra koji se sliju u budžet - kaže Miodrag Bogdanović.

Dr Aleksandar Leposavić, naučni saradnik u Institutu za voćarstvo u Čačku, ističe da se u pogledu stanja na tržištu može reći da plaćamo ceh za mnoge stvari koje smo činili, a i dalje činimo, u ovoj proizvodnji.

- Osnovni razlog lošije prodajne cene na inostranom tržištu je pad tražnje, a i mi sami, konstantnim isticanjem negativnosti u proizvodnji malina, utičemo na ovakvu situaciju - kazao je dr Leposavić.

Malinari su nezadovoljni odnosom države prema njima, jer, kako kažu, nemaju nikakvu zaštitu od otkupljivača koji diriguju cenu onako "kako im se ćefne", a ne prema tržišnim pravilima.

- Neka država odredi da narednih deset godina cena bude, na primer, 1,7 evra. Na taj način će se stvoriti sigurnost i sigurna zarada, a proizvođači će moći da ulažu u svoje zasade i da ih zaštite, kada već to država ne može da učini - kaže Veljko Jovanović, malinar iz okoline Ivanjice. - Bezobrazluk hladnjačara i izvoznika ide dotle da oni čak uvoze poljske maline i potom ih prodaju kao naše, čime umanjuju kvalitet srpskog voća. Poznato je da je Srbija najveći izvoznik, ali, gle čuda, i najveći uvoznik malina.

Bez obzira na sve poteškoće, maline iz Srbije na svetskom tržištu važe kao standard za kvalitet u svim zemljama u kojima se ona proizvodi. Izvozom ovog voća naša zemlja ostvaruje neto devizni efekat iznad 90 procenata, čime se retko može pohvaliti bilo koja druga izvozna grana.

- Naša postojeća infrastruktura i standardi kvaliteta, uvedeni u proizvodnju i hladnjače, za mnoge zemlje u kojima se maline proizvode predstavljaju uzor kojem teže - navodi dr Leposavić. - Uvek postoje i kritične tačke na koje se mora obratiti posebna pažnja. U tom cilju su u okviru podrške Ministarstva poljoprivrede osposobljene referentne laboratorije za kontrolu prisustva pesticida i norovirusa, i u tom pogledu maline proizvedene i izvezene iz Srbije su mnogo bezbednije u odnosu na one iz većine drugih zemalja. Zbog svega, rešenje za postojeću situaciju treba tražiti u unapređenju dostignutih standarda, stalnoj i rigoroznoj kontroli proizvođača, prerađivača i izvoznika.